Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

224

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ипак треба подвући да су сви предлози резолуција били засновани на -принципу да je у меВународном праву недопушхено освајање туђих територија путем силе. После неуспеха Генералне скупштине, питање израелске агресије било je поново враћено у Савет безбедности, који je после дуге дискусије, најзад, 22. новембра 1967, на предлог британског представника лорда Карадона, једногласно, усвојио познату резолуцију С Pec 242 (1967), која по својим решењима представља најзначајнији акт Уједињених нација у средњонсточној крнзи од 1967. године. Ево основних тачака ове резолуције: 1) Тражн ce повлачење израелских оружаних снага са окупираних арапских територија: 2) поштовање суверенитета и територијалног интегритета сваке државе из ове области као и њиховог права да живе у миру и безбедним и признатим границами, које би биле заштићене од претњи и аката силе; 3) да се обезбеди слобода пловидбе у међународним водама у овој области и 4) да се пронаБе правилно решење за палестннске избеглице ( 7 ). Ову резолуцију су прихватиле све три ратујуће стране: Арапска Република Египат, Јордан и Израел. Једино je Сирија одбила да прихвати ову резолуцију. МеБутим, при спровоВен.у резолуције у живот дошло je до великих потешкоћа. Израел, иако je прихватио ову резолуцију, одбија да je извриш и тражи да се претходно дискутује о безбедним и признатим границами. То значи, да Израел не признаје границе ко je су постојале до 5. јуна 1967. године. Ту лежи главки узрок неспоразума. Осим тога, Израел захтева директив преговоре са арапским земљама, што ове енергично одбијају. Египат и Јордан траже да Израел прво повуче своје трупе са окупираыих територија, а пото.м да се приступи преговорима о осталим питањима. Има мжпљења да je до неспоразума око примене ове резолуције дошло зато што она представља препоруку и да према томе правно није обавезна. Осим тога, истине се да je она нејасна и дефектна као правни акт. Y вези са применом ове резолуцнје, ме.ма никакве сумгье у то на који би начин она требало да се изврши. Пре свега, на прво место долази повлачење израелских трупа са окупираних арапских територија, како je, уосталом, и наведено у самој резолуцнји. То je у пуној сагласности са Повељом YH која забрањује освајање туђих територија путем силе. А и Генерална скупштина на своме ванредном заседању изјаснила се у том смислу. Днскусија о безбедним граннцама долази на друго место. je нама познато, историја не познаје апсолутно безбедне грангще. Сви покушаји у прошлости у том правцу показују супротно (пример: Мажиновљева линија). Границе су безбедније уколико постојп сигурнији и праведниц! међународноправни поредак, а и уколико постоји јача снага која

(7) СПД, бр! 6/67.