Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

225

УЛОГА YH Y КРИЗАМА HA СРЕДЊЕМ ИСТОКУ

je готова да их брани. Ако се, пак, говори, конкретно, о безбедним границами на Средгъем истоку, онда се то пнтагье може поставити, у првом реду, за Арапе, а не за Израел. Тер, Арапи су они који су, за последгьих 20 година, три пута узастопце били тучени од Израела. Не само то. Руководиоци Израела стално понављају да ће Израел бити јачи од свих Арапа заједно још за идућих десет година. При разматрању карактера резолуције бр. 242/67, треба, по нашем мишљењу, истаћи неколико момената. Пре свега, ова резолудија била je усвојена једногласно од свих чланова Савета безбедности. Из тога je нормално закључитн да она има посебан значај. Чланови Савета безбедности, а у првом реду гьегови стални чланови, због посебног положаја који имају, дужни су да се постарају о њеној примени. Нема сумње, да je ова резолуцнја у тренутку њеног усвајања у Савету безбедности имала карактер препоруке. МеБутим, онога тренутка када je била усвојена од стране Израела, Египта и Тордана, она je за све њих постала правно обавезна, ако они признају меБународноправни поредак заснован на Повељи Уједињеиих нација. Резолуција Савета безбедности, према томе, није била спроведена у живот не зато што je она иејасна, нити, пак, зато што има карактер препоруке, већ само зато што није било снаге која би je наметнула. Иначе, свака резолуција било Савета безбедности, било Генералне скупштине, у крајњем случају, претвориће ce y обичну политичку декларацију, без обзира на њен карактер, ако не постоји ефикасна сила која ће се постарати о њеном извршењу. Y одсуству те силе, многе резолуције Уједињених нација остале су без дејства. Слична je ситуација, донекле, h са правним прописима нз унутрашњег права, иза којих, додуше, стоји држава са својим апаратом принуде, али ако она из било којих раздога не жели да се послужи тим апаратом против оних који их не поштују, ти прописи ће исто тако остати без правног дејства. Одбијање Израела да изврши резолуцију бр. 242. од 22. новембра 1967. представља свакако један од највећих пораза Уједињених нација од њиховог оснивања до данас. До тога je, очигледно, дошло зато што су С j единен е Државе дале пуну подршку Израелу у његовом ставу против ове резолуције. Отуда, несагласност до које je дошло у средњеисточној кризи измеБу двеју савремених суперсила довела je до парализована Уједињених напија. Због тога оне до сада нису успеле да ликвидирају израелску агресију од 1967. године.

Петар Л. Манговски

РЕЗЮМЕ Роль Объединенных Наций в кризисах на Близком востоке в 1956 и 1957 гг. Автор в своей статье рассматривает вопрос активности Объединенных Наций в решении средне-восточных кризисов в 1956 и 1957 гг. Как известно, Израиль в 1956 г. совершил акт агрессии против Египта. Сейчас же последовал британско-французский ультиматум Израилю