Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЕЛЕМЕНТИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ У ЧЕТВОРНОМ СПОРАЗУМУ О БЕРЛИНУ

Y периоду попушхања напетости и слабљења хладног рата прнхваћено je после 1970. године у европском подручју ыеколико веома значајних међународних аката, а у складу са побољшавањем међудржавних односа како у Европи тако исто и у целом свету. Они су дошли, према томе, као последица напуштагьа отворене политике силе, трке у наоружагьу, војних притисака, ситнијих или крупнијих оружаних сукоба, нерешених граничних проблема, итд. На тај начин они се могу убројати у онај круг међународноправних инструмената за успостављање нове структуре међудржавних односа у Европи. Због тога су ови акти од посебног значаја како за европске међународне односе, европску безбедност држава, тако исто и за глобална померања и политичку и међународноправну структуру општег система безбедности Уједињгних нација. То су Московски уговор између Совјетског савеза и СР Немачке, Варшавски уговор о нормализации односа између HP Полске и СР Немачке, Берлински уговор о основама односа између СР Немачке и ДР Немачке и, најзад, Четворни споразум о Берлину између четири државе • бивше окупационе силе у Немачкој после другог светског рата (*). Овај Споразум биће предмет овог написа у светлу његовог односа према проблему европске безбедности.

Специфична природа европске безбедности Повеља Уједињених нација предвидела je универзални систем ко лекхивне безбедности у свету. Мир je постао недељив, што je већ постало јасно у време другог светског рата. Нагомилани војни и материјални потенцијали, у првом реду великих сила, омогућилк су јачање глобалне вс јне стратегије, идеолошку, политичку н међудржавну конфронтацију ( 2 ).

(i) За текстове видети: Спол>нополитичка документација, издање ИМПП, 2/1970, 3/1970, 6/1970, 6/1971; Von Moskauer bis zum Berliner Velrag, Staaisverlag der DDR, Berlin, 1973.

(2) A>. Радовановић, Велике силе у систему колективне безбедности. Међун. политика, 521/1971; Милорад Пеишћ, Актуелна питања европске сарадље и безбедности, МеЬуи. политика, 479/1970.