Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

231

ЕЛЕМЕНТИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ Y СПОРАЗУМУ О БЕРЛИНУ

вире европске безбедности већ и у блоковску структуру и наравне у глобалки систем безбедности. Свака промена постојећих позиција у овом подручју која je могла да угрози успостављену равнотежу, могла je врло лако да доведе до новог светског сукоба. Еврояско подручје у систему универзалне колектнвне безбедности имало je инфраструктурални карактер ( 5 ). Y свим осталгш деловима света могли су да се јављају с времена на време, сходно променама друштвено-политичке и националноослободилачке природе, оружани локални и нетто шири сукоби, али у простору Европе до таквкх није могло да доВе ако се није желело отпочињање треВег светског рата. Три периода европске безбедности и њгни мећународноправни основни елементи Развој основних политичких, правних и војностратегијских елемената европске безбедности текао je кроз три сукдеспвна периода. Колективна безбедност у Европи никада није до сада била остварена у виду конкретно регионалне организације инструмената. О њој се може говорити као о растегљивој, флундној и неофорлгљеној појави, која се као и сваки друга облик колективне безбедности испољава у динамичном и статичном виду. Под прайм би требало подразумевати оне елемекте који у току ньеног постојања нестају или се мењају и на тај начин утичу на њену садржину и форму, али под условом да се она ипак и даље одржава. Y другом би требало подразумевати оне елементе који постоје и сталне су природе и чине основну суштину гьене структуре у одређенохМ периоду развоја колективне безбедности било универзалне било регионалне. То исто важи и за европску безбедност, уколико се под њом подразумева постојање мира, напори за његово одржање и промене ко je су до сада настале и ко je ће вероватно наступити у ближој или даљој будућности. Преи период, настао одмах после другог светског рата, био je значајан у два правда: а) у погледу окончања последица другог светског рата и успостављања стања мира путем мировних уговора између зараћених држава и б) у погледу мера за очување тада постојећег мира. Основни меВународноправни елементи колективне безбедности у Европи, на првом месту, су били тада меВусавезнички споразухми на основу којих су четири државе предузимале низ конкретних акдија. На основу њих je дошло до конкретних резултата у правду окончања последица другог светског рата. На мировној конференцији у Паризу 1947. године закључени су мировни уговори победничких држава из другог светског рата са бившим савезницима Трећег Рајха Италнјом, МаВарском, Бугарском, Румунијом и Финском. Друга конкретан резултат био je Основни уговор са Аустријом 1955. године, којим je окончано нередовно стање измеВу ове земље и четири велике силе, када je успостављена њена неутралност специфичне природе под гаранцијом великих сила.

(5) Stefan Doemberg, Die beiden deutschen Staaten und die Sicherheit Europas, Deutsche Aussenpolitik, 2/1968, S. 207—271; исто тако цит. чланак Klaus Ritter-a.