Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

232

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕГА

Напори четири државе да нетто конкретно учине са Немачком били су безуспешни, због изнетих разлога. Институционализоваыа je форма схалне сарадње четири силе за окончање ратног стања ca Немачком Савет министара одржао je у периоду 1946. године до 1949. године низ својих конференција, али до споразума измеЬу н>их није могло да дође ( 6 ). Показало се да je немачко питање најуже повезано ca европском безбедношћу и да ни један ни друга проблем не може одвојено да се решава ( 7 ). Велике силе су биле све немоћније да на основу својих четворних аката реше један од основних меВународних проблема у Еврошг. Друга период настао je негде око 1950-тих година. Већ 1946. и 1947. године западноевропске државе приступиле су мерама за сепаратно решавање горућих европских питања. Бриселски пакт пет држава Енглеска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург Лондонски споразум о обнови западнонемачке сепаратне државе, стварање НАТО-пакта 1949. године и оснивање СР Немачке итд., све су то били акта у западногвропском подручју путем којих je стварана субрегионална структура колективне безбедности у Европи. Скоро истовремено, билатералним споразумима Совјетског Савеза са источноевропским земљама, стварање ДР Немачке и Варшавског споразума 1955.-године иастајали су елементи субрегионалне безбедности у Источној Европи. Европска безбедност на основу међусавезничких аката постепено je на тај начгш замењнвана инструментима колективне безбедности. Они нису били заједнички инструмента свих европских држава, већ je то била форма субрегионалне колективне безбедности, заснована на равнотежи снага два војно-политичка савеза. Њихови основни конститутитивхш акта били су главки меВународноправни основ такве субрегионалне безбедности. Такви меЬународноправни инструмента мада су се формалноправно позивали на члан 51. Повеље YH слабили су универзални систем колектгшне безбедности. Трећи период ( 8 ). Политика хладног рата, идеолошка-конфронтација, војна равнотежа, атомско застрашивагье доживели су на општем плану свој крах, мада су се они и касније манифестовали у по ј единим случајевима. Она je била усмерена на насилио решавање меВународних проблема и када je дошло до нуклеарне пат позиције, поехало je јасно да нови светски рат није могућ а да се при том не ризикује егзистенција глобалних сила у свету. Тада се и почело размишљати о ери попуштања у свету?, путем постепеног све толерантнијег и интензивнијег преговарања и предузимања конкретних мера да се у појединим деловима света приступи конкретном мирном решавању ужих и хпирих меВународних проблема. Промене су утицале и на развој немачког питања. Средином 1960-тих година наступила je криза западнонемачке спољне политике. Владина

(6) Jean Laioy, Europa zwischen dem. Osten und dem Westen, EA/I5 — 16/1970. S. 559—568.

(7) J. Краљнћ Б. Тадић, Развој немачког питања, 1959, Издањс ИЛИ ili.

(8) Проф. др Е. Мензел, Friedensvertrag mit Deutschland oder Europäisches Sicherheitssystem. Jahrbuch des Internationales Recht, 13 Band. S. 11—82; Stefano Silvestri, Hypothesen zur europäischen Sicherheit, EA, 18/1970 S. 685—691.