Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

233

ЕЛЕМЕНТИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ Y СПОРАЗУМУ О БЕРЛИНУ

коалицнја социјал-демократа и либерала почев од краја 1969. године спровела je коренити заокрет у спољнополитичкој делатности и прилагођавању новоизмењеним околностима у свету ( 9 ). „Источни уговори” Бона су резултанта такве измегьене политике и представљају остварење попуштања и нормализадије у Европи. Они стога чине нове међународноправне инструменте европске безбедности. Посебан значај у оквиру њих за европску безбедност и за њен међународноправни основ Iгма Четворни споразум о Берлину, у којем су садржани елементи сва три периода у развоју европске безбедности. Y томе je његов посебан знача ј за европску безбедност и сарадњу ( 10 ). МеЬусавезнинки акты и Четворни споразум Треба подсетити да данас постоје само join два заостатка заједничке окупације четири државе у Немачкој: Четворна ваздушна комисија у Западном Берлину и тројии окупациони режим у Западном Берлину. Четири државе су већ давно престале да доносе заједничке акте спроводећи праксу сепаратних мера како у целој Немачкој тако исто и у Берлину. Резултат такве политике je добро познат. Прихватање Четворног споразума о Берлину 3. септембра 1971. године ( и ) представља наставак зајед ничке сарадње и поновпо оживл.авање њихових заједничких овлашћења у односу на Немачку као целину. Y случају Берлина то се најбоље показало. Четири државе су самостално и независим од било кога прихватиле акт о даљој судбини бившег немачког главног града. Текст Споразума указује на чврсту одлуку очувања заједиичких овлашћења. Позивање на њихове раније заједничке одлуке je веома изричито и безрезервно. Ако ce подсетимо да су ти акти били основни правни инструмента зд стабилизацију и нормализацију међународних односа у Европи после другог светског рата, рнда не може бита сумње у то да поновно оживљавање отпх аката у Четворном споразуму мора да представља њихсву дал>у потврлу, а елемента овога Споразума се на тај начти уклапају у нову структуру европске безбедности у садашњем моменту гьенот разгоја. Одредбе о овоме су садржаис, пре свега, у преамбули Споразума ,ч у његовом I делу Опште одредбе. Y преамбули се на пример истине да. су састанцн амбасадора одржаваии у „згради коју je пре користио Савезнички контролни савет у америчком сектору Берлина”. Ова реченица свакако мора да има и неко друго изузев очевидног симболичног значења. Друга део преамбуле je join нзричитијн. Y њему ce констатује да су оне „делујући на основу својих четворних права и одговорности и у складу са споразумима и одлукама четири силе, донетим у току и после рата, у

(9) Лэубомир Радовановић, Криза једне политике, Међун. политика, 400/1966.

(io) Wolfgang Wagner, Das Berlinproblem als Angelpunkt eines Ausgleiches zwischen West und Ost im Europa, EA, 11/1971, S. 375—383; Томислав Митровић, Берлински проблем на дневном реду, МеЬун. политика, 494/1970.

(и) Gerhard Wetig, Die Berlin Krise, 1969, Osteuropa, 9/1969, S. 685—700; Г. Тункин, Берлинскиј вопрос в свете международного права, Международнаја жизњ, 2/1959, стр. 46—56; Н. Bramson, Zu den Fragen des Abschlusses eines Friedensvetrages mit Deutschland und zur West-berlinfrage, Staat und Recht, 9/1962, S. 1463—1479.