Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

које се овим Споразумом не дира” прпступиле регулисању западноберлинског проблема. Позивање на раније заједничке одлуке се вршило у даљем тексту преамбуле где се на пример каже; „не прејудицирајући овим правки положа] сваке од њих”. Речи су веома јасне и не треба им никакав коментар. Четири државе задржавају своја права и одговорности у на]осетљивијем делу Европе. Y вези с тим треба нагласити да та њихова права није оспорила ни једна држава раније, нити je то учшьено приликом заклуучнвања овог после дњег заједничког Споразума. Она су оптттте усвојена не само у Европи већ у целом свету, што je свакако од посебног знача]а за нове елементе европске безбедности и сарадње. То je скуп норми о посебним овлашћењима трупе држава, које им придају одлучујућу улогу у решавању конкретних проблема. Остаје за сада отворено пихање како ће се оне довести у склад са неким другим одредбама о европско] безбедности. Међународноправно дејство ових одредаба појачано je у тачки 3, Дела I Споразума у којем се истиче да ће оне „узајамно поштовати права и одговорности сваке од њих, а, исто тако, заједничка права и одговорности, која сва остају непромењена”. На овај начин створени су оквири домашаја Споразума. Исто тако његова конструкгшја je својеврсна. Неједнак третман и овлашћења заинтересованих држава су веома рељефно из ражени. Без обзира на то, одредбе Споразума се морају прихватит као нови правки елементи безбедности у Европи, који своју правку снагу изводе из ранијих заједшгчких меЬусавезничкцх аката. Споразум о Берлину je због тога и значајан што после 30 година оживљава ове правне инструменте безбедности. Тиме je маннфестована одлучност четири државе да сачувају своје позпдије у настајуће.м систему европске безбедности. Четири државе су овога пута показале компактно и значајну узајамну солидарност у одлучивању и за узајамно поштовање њихових права и одговорности, што свакако говори о непревазиђености међусавезничкнх аката и њиховом уклапању у пакет норми новог потенцијалног поретка европске безбедности, у ко]ем се, као што се види, и даље задржавају елементи првог периода европске безбедности. Четворни споразум и остали акти субрегионалне колектшвне безбедности у Европи У Четворном споразуму се налазе елементи субрегионалне колективне безбедности из другог периода њеног развоја ( 12 ). То исто тако потврђује текст преамбуле у којем уговорнице констатују да оне делају „водећи рачуна о постојећој ситуацији у одређеној области”. Таква „постојећа ситуација” свакако се не може ускладити са оним што je било предвиђено гьиховим заједничким актима. То су оне de facto ситуације које су настав е у периоду хладног рата и блоковског конфронтирања, а у којем

(is) Uwe Nerlich. Zur Struktur und Dynamik europäischer Sicherheists politik, ЕЛ, 14/1971, S. 481—494; Der Wandel des europäischen Systems, und die Idee einer gesamteuropäischen Konferenz, EA, 12/1970. S. 415-^124.