Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

235

ЕЛЕМЕНТИ ЕВРОПСКЕ БЕЗБЕДНОСТИ Y СПОРАЗУМУ О БЕРЛИНУ

су периоду чехири државе политиком fait accomplit заузеле свака за себе одређене позиције у односу на поједине делове бивше Немачке. То су оне вероватно и имале у !виду када су приступиле формулисању Четворног споразума, водећи рачуна да узајамно признају постојећу ситуацију „не прејудицирајући овим правни положај сваке од њнх”. Овде je посебно значајан елеменат „сваке од њих”, што указује да су се оне сложиле да поштуjy и заједничке и посебне позиције у Немачкој. То значи да je сваки положај било ко je од чехири државе текстом Споразума легализован и санкгщонисан. Чехири државе су на тај начин одустале од ранијег приговора на de facto ситуације у једном или у другом делу Немачке и на политику fait accomplit, коришћену у току дугог временског периода. De facto стану признаје се на тај начин правни квалитет. Y вези с тим у тачки 3. се истине да ће оне „узајамно поштовати права и одговорности сваке од њих”, што се потврђује у даљем тексту, где се наводи да ће оне поред наведеног, тј. сепаратно стечених права поштовати и „заједничка права и одговорности”. Из овога произилази да се у првом делу текста није мислило на „заједничка права и одговорности”. Овакво тумачење поткрепљује се завршним текстом, где се истине да сва та права и заједничка и посебна „остају непромењена”. Y истом правду je усмерена одредба у тачки 4. Споразума. На овом .месту се на пример, истине да су се уговорнице споразумеле да „стање које се успоставило у овој области, онако како je оно утврђено овим Споразумом и другим споразумима који се у њему не помињу, не треба да буде једносхрапо мењано”. Акти који се у Споразуму не помињу, а односе се на Берлин, могу да буду, изузев међусавезничких, само акти које je свака од две немачке државе закл>учила са једном или више поменутих држава (акти ДР Немачке са Совјетским Савезом и другим земљама и акти СР Немачке са западноевропскњм земљама). На тај начни међународноправни акти и елементи субрегионалне колективне безбедности у Европи су и овде признати и потврђеии. При изради Четворног споразума пошло се од признана постојећег status quo-a у Европи па и у Немачкој, па пошто се тај status quo заснива и ослања на блоковску структуру безбедпости, то су и њени елементи морали да буду признати у Четворном споразуму. На тај начин се ови елементи уносе у трупу норми потенцијалног једикственсг система европске безбедности. Стварање квалитетно новог поретка безбедпости у Европи захтева решавање низа проблема, насталих у периоду хладног рата. Четворни споразум и Повеља VH Повел-а YH поменута je у тексту Споразума само на једном месту и то у тачки 4. Општег дела на следећи начни: „ВодеЬи рачуна о својим обавезама сагласно Повељи Уједињених иација, четири владе су се споразумеле да у тој области не сме бити прибегавања претњи силом или употреби силе и да спорови треба да буду решавани исктьучиво мирним ■средствима”. Четворни споразум je први међусавезнички акт донет после жоиачног прихватања Повел>е YH. Сви остали акти су били закључени пре