Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

149

ПРИЛОЗИ

па чак и покушај једне кодификације. Та година, и много шта што je њОј претходило, ће за кратко време Михайлове друге владе (1860 —1868), у којем ће доћи и-до потпуног осамостаљења Србије у односу на Парту (1867), представљати почетак краћег раздобља посвећеног апсолутизма. Чивьеница да je тај период започео кодификацијом из 1860. г. и да je у њему реализована кодификација из 1865. г., потврђује настојања да се ова балканска кнежевина, каква je била Србија, доведе у ранг тада модерних држава Европе. Раздобље које треба да обрадимо од стране историчара права различито се периодизује. За сврху овог рада то неће бити неопходно, тим пре што детаљније периодизације више имају смисла ако се проучава политичко-уставни и управни развитак, а много мање ако je у питању грана права као што je кривично право. Добар део кривичних прописа je дуто важно, независно од различитих политичких и уставыих збивања. Можемо чак рећи да су, формално гледано, готово сви кривични прописи, донети у различитим периодима овог раздобља, такорећи непрекидно важили све до кодификације из 1860. г., а неки и након ње. Помоћу ових правних прописа ми се упознајемо са својеврсним проблемима са којима се озбилзно суочавала ова млада државна организација. Извесни од тих проблема ће бити душ присутни. Отуд се не треба чудити што су неки кривични прописи, донети у ово време, важили релативно душ, па чак и до кодификације из 1929. г. ( 3 ). Обавезно je овде истаћи два, за ово раздобље значајна момента, који собой много шта објашњавају, као што су и сами последила једне друштвене структуре, израз огаптих историјских и друштвених прилика. Најпре, треба рећи да печат овом времену, нарочито у почетним његовим фазама, даје кнез Милош Обреновић, снажна, ако не и најснажнија фигура новије историје Србије. Стил његове власти и рада, обојен многим деспотским и демагошким цртама, веома je значајан и за разумевање кривичног права овог времена ( 4 ). Са друге стране, у ово време, нарочито при крају раздобља, развија се један специфичан балкански чиновнички слој, слој бирократије, који ће, након 1838. г. да доВе до пуног изражаја и да, већ самим својим постојањем, иницира чвршћу, стабилнију изградњу начела законитости и правног система у целини. Y вези са настајањем овог друштвеног слоја, десиће ce у кривичном праву и у области правосуђа знатне промене.

(з) Тако, једно од последњих издања КЗ из 1860. г., које je изашло 1920. г., у више пута мењаном Закону којим се уводи у живот Казнени законик, и поред многих ранијих новела КЗ, задржава у важности извесне прописе из прве половине и почетна друге половине XIX века, у целини или делимично, са изменама или без нытх. Тако се, на пример, задржавају на снази: Закон о казнењу ћумручких преступлења од 23. V 1850. г., Закон о казнењу шумских преступлења од 15. 111 1858. г., Закон о казнењу преступлена при коншкрипцији и пони су порез плаћајућих глава од 12. 111 и 30. VIII 1841. г., Закон у смотрењу преступлена при изборима за скупштину народну од 14. I 1859. г. (вид. Г. Никетић „Казнени законик и Кривични судски поступай", Београд, 1920., стр. 3—4).

(4) О карактеру Милошеве власти и самог Милоша видети. С. Јовановић „Друга влада Милоша и Михаила", Београд, 1923, стр. 78 и др.; В. Стојанчевић „Милош Обреновић и н>егово доба", Београд, 1966, стр. 467 и сл.