Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-111 Општи приступ изеорима кривичног права И за материјално крнвично право овог раздобља характеристично je, као што je познато, да оно није било, као ни процесно до 1865. године ( 5 ), и поред извесних настојања о којима ћемо нешто касније говорити, кодификовано. Донет je био низ посебних законских и других аката (уредаба, устројенија, начертанија) која су, поред осталог или искључиво, регулисали кривичноправну материју. Ова друга акта иако формално не представљају законе, можемо сматрати законским изворима због свот општег законског важења и правне снаге - многа од њих се стварно ннсу разликовала од закона. Инкриминације су разбацане и несређене по различитим изворима, а одреБиване су сходно практичним потребама друштва. До релативно добро поставлено! система инкриминације, али само за материју полидијских преступа (тј. прекршаја, чиме се ми овде нећемо посебно моћи бавити), долази тек 1850. г., доношењем Казнителног законика за полицајне преступе ( 6 ), који ће касније послужити као основа за кодификацију иступа у оквгтру, доцније кодификованог, кривичног законодавства. Пошто je прописа кривичноправног характера у овом раздоблу веома много, то их овде нећемо посебно помшьати, већ само их обраВивати с обзиром на поједина општа и посебна питана и институте, Ово je тим оправданије пошто су то угалвном посебни прописи, који су регулисали или, ређе, неки институт кривичног права или, много чешће, неку облает друштвених односа. Многи од ньих су доношени цримарно из других разлога а успутно су регулисали и казнену материју. И у овом периоду, као и у доба првог устанка, судије су се, нарочито за прве владе кнеза Милоша, у недостатку прописа, join доста ослагьали на обичаје и своје схватање „права и правичности”. Колико je злоупотреба и незакоња из таквог стања произлазило не треба посебно наглашавати. МеВутим, тенденције ка пуној и право ј законитости, и у поступању и у одреВивању инкриминација и санкција, биле су јасне и све изразитије, нарочито по доласку уставобранитеља на власт. Број и врсте инкриминације се временом знатно увећавају. Прописи су технички све дотеранији, општи института поттгуније регулисани, а и

(5) Развој правосуђа и кривичног поступка у Србпји након 1815. г. има више фаза али се основне карактеристике тога развоја састоје, с једне стране, у томе што се поступ но осамостаљује српска судска власт од турске, а с, друге стране, све ce изразитије раздва јају судска и управна функција. Упоре до са там, судска власт се, под утицајем савременијпх идеја и у границама тадашњих могућности, све више модернизује. Мада ни до кодификације кривичног процесног права у овом раздоб.ъу није дошло, ипак оно што се у то време дешавало у кривнчном поступку значајно je као основа за кодификадију из 1865. г. Иако су већ нетто ранпје основани судови, први проштсп о њиховом раду јављају се тек 1825. г. Нарочит значај за развој правосуђа у овом раздобљу има Устројеније судова окружни (од 26. I 1840. г.), које, поред осталог, садржи и одредбе о кривичном и цивилном процесу, те истог дана донето Устројеније Великог или Апелационог суда. Прописи о урећењу касације (из 1846. и 1855.) као и они о правилима о законској снази доказа из 1848. г (рађена према аустрнјском КЗ од 1803. г.) и о изменама у кривнчном поступку (из 1858. г.) значили су, са раннје поменутим, све веће приближавање кодифпкаторском делу, какво je оно из 1865. г.

(в) „Зборннк закона и уредаба", кн>. V.