Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

163

ПРИЛОЗИ

што касније донетим његовим обавезним хумачењем. То су, у извесном смнслу, основни прописи из овог раздобља, који се односе на ову трупу кривичних дела. Y Уредби се (опет) наводи како се ови деликти „по многим местима умножавају”, а да то произлази из „слабог и благог кажњавања лопова”. Зато се залаже за оштрије кажњавање јатака, за које je предвиђена иста казна као и за извршиоде дела. Да би ефекат овог прописа био јачи, предвиБају се и неке посебне, за ову врсту учинилаца пооштрене мере у оквиру вођења нстраге. Тако у тач. 6 стоји да истражни органи „све целисходне мере употребљавају”, те да са до 10 штапова казне оваког оног окривљеника који се „у испитивању у лажи ухвати, или који би покушавао оруђе, знак или траг учињеног злочинства да прикрије, или уквари и тиме истраживање осујети или отежа”. Ову казну могу они над таквим лажљивцима или упорником при истраживању „ једног злочинственог дела” према приликама и више пута да употребе, само je нужно да, како при испиту тако и при извршењу ове казне, и надлежни кметови присуствују, „како би и они знати могли” ( 4S ). Пошто су казне према крадљивцима и разбојницима биле доиста оштре, то се доноси раније помшьани Указ, којим се изузимају малолетни учиниоци ових кривичних дела од тако оштрог кажњавања, односно чињеница малолетства се узима као ублажавна околност. 5. Кривична дела у области трговине и царина. Све већи развој робног промета, нарочито пограничног према Аустрији и Турској, нужно je довео до ширег кривичноправног регулисања трговинске делатности и царинских послова. Тако се већ од првих дана овог раздобља јавл.ају разне забране и инкриминације у области промета робе: забрана држања дућана по селима, забрана торбарења, забрана продаје робе на вересију, забране које се односе на скелеџије и трговину стоком, ограничава се промет неке poCfe, забрањују се поједини облици трговине, и сл. Поред осталих прописа С 44 ), за ову групу инкриминација je најзанимљивији Закон о кажњењу за ћумручка (царинска) преступленија, од 23. V 1850. г., који je остао у важности и по доношењу Кривичног законика од 1860, г., све до доношена Царинског закона 1890. г. ( 45 ). Свим овим прописима се, с једне стране, хтела да унапреди трговина која je као ставка у привредном билансу Србије играла велику улогу (нарочито трговина свињама), али, с друге стране, хтело се да се спрече многобројне злоупотребе у овом послу (преваре, изнуде, нелојалност, угрожавање унутрашгьег тржишта и привредних односа уопште) и да се ова делатност доведе под контролу државе, што, с обзиром на вековну праксу приличног нереда у овој области, није било тако лако. Истовремено je

(43) Ове су одредбе преузете из аустријског инквизиционог поступка. Присуство Летова има смисао гаранције текста има такву оштрину којом се готово и самим кметовима прети и тиме превентивно хоће да делује на сузбијање поменутих понашања.

(44) Настављенија скелеџијама, 1821, Наставленије консулима свију скела, 1822, Наредба против протураља лажног и неважећег новца, 1829, Указ о дужностима свију служитеља и чиновника ћумрука, 1833, Устројство пограничних састанака, 1839, Уредба о еснафима, 1847. г. (Т. Живановић Извори, стр. 52, 53, 58, 60, 88, 141; ~Зборник закона и уредаба", IV).

(45) ~Зборник закона и уредаба”, књ. V.