Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

164

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

трговину требало контролисати из још једног чисто државнополитичког разлога: због контролисања кретања л>уди кроз землу, пограничног промета, малограничног промета, спречавања шпијунаже и привредне саботаже. Посебно je требало, од манипулативыих трговаца заштитити сељака и сељачки посед, нарочито у Бременима беспариде. Још je 1820. кнез Милош наредио да ће „с великом својом штетом оштро кажњен” бити онај ко без дозволе по земљи тргује, а и скелеџијама je наредио да стоку смеју салю оном трговцу преко Дунава „у Цесарију превести”, који има одобрење за ову врсту трговине, „иначе сваки онај скелеџија, кром je што ће страшно одговарати, и сва противна следетвија овога преступленија има себи да припише”. Y ово време се развила тргоаина стоком на вересију (са накнадним нсплаћивањем цене). То je доводило до низа превара. Зато je 1821. г. врло оштро забрањен овај облик трговине, а уз ову забрану јавиле су се и друге; нелојална трговина, забрана да страниц буде ортак са домаћим трговцем, „нити да се марва оностраном трговцу под калауштину даје". Ова наре Вења се већ следећи године понављају, а за онога ко их се не придржава каже се да ће бити кажтьен „новчано и телесно”. Инострана трговина се могла обављати само преко „главних трговаца”, за чији рад je одобрение давао лично кнез. Контрола пограничног промета према Указу из 1833. г. се посебно односила на питање квалитета робе и раширене а недозвољене праксе кријумчарења робе и избегавање њеног царињења. ,Дои би се ухватио да то чгшн, не само да ће сав надлежни ћумрук платити, него ће му се и роба скривена у беглук узети”. Закон, из 1850. г. укинуо je све раније прописе који су се односили на материју пограничног, малограничног и међународног промета, али се његове икриминације битно не разликују од већ побројаних. 6. Кривична дела и мере против блуда и неморала, убиства деце и самовласног развода брака. За време кнеза Милоша, аи за уставобранител>а, донет je извастан број казнених прописа и предузето je доста полицијских и других мера, да се спрече неке веома присутне појаве, противне моралним назорима средине и неким друштвеним, пре свега, породичним односима. Биле су то, у првом реду, мере против блуда, сексуалних перверзија, детеубистава и кршења брачних обавеза дакле углавном комплекс кривичних дела против достојанства личности, морала и породице. Y ову трупу кривичних дела би, системски гледано, спадала и отмица и уцењивање девојака, али ове две појаве ћемо описати нешто касније. 8. VI 1827. г. кнез Милош je донео Облавленије полициским властима против блуда, убиства деце и против самовласног развода брака ( 46 ). Посебно се упозоравају власти на то да мотре на рађање ванбрачне деце (тач. 3) и чедоморство, јер убиство незаконите деце je „смртни грех” као и свако друго убиство (тач. 7). Такође je инкриминисано и незаконито раскидање брачне везе. Ове и сличне наредбе се касније вшпе пута понављају, што упућује на закључак да нису особито поштоване. Велик број судских докумената из овог времена односи се на брачне спорове, живот и односе у породили, а са кривичноправног становишта су

(46) М. Петровић пом. дело, стр. 635—638.