Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

спорно je да je глагол као правый термин имао далеко шире значење него именица » contractus «, те зато ако именицу и можемо преводити, условно, као уговор, глагол je само у неким изразима употребљаван у значењу које одговара нашем „закључити уговор”. Именица contractus појављује се у нешто доцнијим текстовима, ређе у неправним, од којих je најстарији Баронов, De re rustica, 1, 68. у изразу contractus arcinorum, који значи смежурање, грчење винове лозе. Најста риш гшавни текст v коме се налази ова реч je од Сервија Сулпипија. приближно из истог периода, у изразу_соиггасгмs stipulationis ( 10 ). Према сачуваним изворима контракт je првн покушао да дефинише Лабео у веома познатом и спорном тексту који репродукује Улпијан у својој И књизи коментара едикта: »Labeo libro primo praetoris urbani definit, quod quaedam ,agantur', quaedam ,gerantur’, quaedam ,contrahantur’: et actum quidem generale ver bum esse... ut in stipulatione vel numeratione: contractum autem ultre citroque obligationem, quod Graeci sinalagma vocant, veluti eptionem ven ditionem, locationem, conductionem, societatem: gestum rem significare sine verbis_factam« ( u ), _ JCao luto ce види, за Лабеона стипулација и зајам нису контракты, већ су то само „узајамна обвезивања странака”, а као пример наводе се три консензуална контракта: купопродаја, locatio-conductio (закуп, најам и уговор о делу) и ортаклук, , Из прве половине друтог века потичу два текста у којима je појам контракта одређен на различит начин. Први потиче од класичног правника Педија, није сачуван ни непосредно ни као посебан фрагмент у Аигестама, већ га наводи Улпијан у свом познатом коментару преторовог едикта De pactis: »... adeo autem conventionis nomen generale est, ut eleganter dicat Pedius nullum esse contractum, nullam obligationem, quae non habeat in se conventionem, sive re sive verbis fiat; nam et stipulation quae verbis fit, nisi habeat consensum, nulla est« f l2 ).

Pietro, »Sui contractus e sui pacta«, y: Scritti giuridici varii. 111, Torino, 1921. Мшпљење да je contrahere значило ~навући на себе одговорност" »sich Zuzichen einer Haftung « усвојено je у највећем делу немачке литературе, упор. Kaser, Мах, Das Römische Privatrecht, I. 2. нздање, München 1971. стр. 523. где je дата и библиографија о овом пптању.

(ю) Текст репродукује A. Gellius у Nottes Atticae, 4,4 Seckel-Kübler, Jurisprudentia Anteiustiniana, I, 33: » Is contractus stipulationum sponsiumque dicebatur sponsalia «. Гелије у истом делу (20,1,41) цнтнра и Секста Цецнлија који je употребио глагол contrahere у изразу »in negotiorum contractibus«, што je полазна тачка за мишљење данас да je реч контракт настала из израза negotium contractum.

Çii) D. 50.16.19 (Ulpianus x. 11 libro ad edictum): Лабеон у првој књизн коментара едикта градског претора одређује разлику који се означују једном као »agantur«, једном »geruntur« a једном »contrahuntur«. Реч »actum« je оппггн израз (за правке послове) . . . као што je например стипулација или исплата новца, док реч »contractum« значи двострану обавезу коју Грци називају сина\агма, као што су уговори о купопродај и, закупу, ортаклуку. означава ствар (правни посао) који се обавл>а без речи.

(12) D. 2.14.1.3 (Ulpianus libro 4 ad edictum): ...Стога je реч conventio општег значења, па зато, како то лепо катке Педије, нема ниједног уговора, ниједне обавезе која у себн не би садржава\а и сагласност, било да се она изражава предајом ствари, било речима; чак je и стипулација која се закл>учује изговарањем одређених речи ништава ако у себн не садржи сагласност".