Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

301

ПРИВИДНЕ ПРОТИВУРЕЧНОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕГ ИМОВ. ЗАКОН.

роду једне вјероисповијести поехали су недовољни, с обзиром на вишевјерску и вишенационалну структуру Дрне Горе послије Берлинског конгреса. Нетрпељивост према иновјерцима и „иноплеменицима” није се могла даље правдати државним разлозима и потребама ослободилачке борбе. Мјерила правде и правице и норме обичајног права нијесу могли задовољити све сдоженије потребе. Црна Гора, у то доба, била je конгломерат својинских односа. Y њој нема облика својине и установа у „чистом” облику. Иако су водећа снага у друштву, приватно-својински односи се прожимају са веома озбиљним траговима родовско-племенске колективне својине и пробијају се по цијепу њиховог жилавог отпора. ГраВанско друштво овдје не настаје, као што je то случај у другим европским земљама, у крилу феудалног друштва и разарањем основа тога друштва већ на темељу родовско-племенског друштва. Полу-феудалних односа било je на манастирским имањима ( 3 ) и у крајевима ослобођеним од Турске ( 4 ). За процес унутрашњег развитка од битног су значаја односи са сусједним модерним државама Турском и Аустријом. Утицај ових држава и њихових установа (економских, културних, правних) осјећа се свуда, нарочито у пограничним крајевима. Док je стара Црна Гора, уз ослонац на Млетке и Аустрију и њихове градске центре, још крајем XVIII и у првој половини XIX вијека постала подручје релативно живог робно-новчаног саобраћаја и ступила на пут стварања државе у брдима која границе са Турском, робна размјена je у то вријеме вршена и путем трампе. Чини се да je наша наука недовољно оцијенила улогу „комунског” фактора у друштвено-економском животу Црне Горе (нијесу ли стога неки закључци новије историске науке о модерној црногорској држави средином XIX вијека сувише поједностављени и преурањени) . Све до краја својег државно-правног постојања Црна Гора je, углавном, сточарско-пољопривердна земља. Спори, готово стагнативни развитак последица je њених ограничених производних могућности. Више од 90% становника бави се пољопривредом. Како je обрадивих површина мало ( 5 ) то je сто-

(з) Архимандрит Ман. Острога Никодим Раичевић издао je 15. IX 1852 године манаслирске земл>е у закуп синонима Маша Лазарева стим да их држе и каппье да дају прави трећи дио али да их ниедан Старешина острошки с овијех земаља не може сагнати нити им коју из руках узет". Закуп ове имовине je ьременски неограничен: ~ ... то дајем њиховој кући да држи доклена je од њих трата, а цркви Острошкој да дају трећи дио" (Истор. архив у Крушевцу бр. 7/63 цит. по Прав, зборник Титоград 2—3/1966. 117, 118). Правило je да се манастирска добра издају под аренду (Архив Историског института Титоград у дал>ем тексту АИИ, Богишићева библиотека у Цавтату дал>ем тексту БАЦ, XVI, 35/42. 9).

(4) Ратовима 1876—1878. год. Црна Гора je добила крајеве са чивчијским односом између ага муслимана и сел>ака Срба. Такав однос je увелико затечен у крајевима сслобођеним Балканским ратом (1912 —1933 год.). Негдјс су ти односи брзо укинути a негдје су као у Зети, дјелимично одржани у бив. Југославији (С. Вулетић, Аграрне прилике у Црној Гори, Подгорипа 1925, 1).

(о) Почетком XX вијека на једног становника било je само 0,14 ха оранице и 0,21 ха ливаде; број домаћин става без оранице износио je преко 9% а оних који су имали мање ол 2 ха било je више од 81% (А- Вучковнћ, шумарство и ловство у Црној Гори, Титоград 1972, 14, 15). Y Кучима крајем XIX и на почетку XX вијека на породицу долази тек нетто више од 1/2 ха приватне земље. Живи се од стоке и комуна (Ј. Ердељановић, Племе Кучи, Београд 1907, стр. 234).