Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чарење, с обзиром на велике комплексе пашњака и шума («), имало боље услове за развитак и б!ило je главна грана привреВивања. Шума je замешивала пашњаке и ливаде (брањем лисника обезбеђивала се зимска исхрана за стоку). Стока и сточни производи били су основни трговачки артикал који je подмнривао потребе увоза. Шуме и пашњаци су својина племенских, братственичких и сеоских колектива ( 7 ), више од 50% читаве територије Црне Горе било je крајем XIX и на почетку XX вијека, чак и до II свјетског рата, под комунипама ( 8 ). Око 75% свих ломаћинстава у погледу исхране стоке упућено je на комуне ( 8 ). Карактеристично je да je учешће приватног сектора у власништву над пгумама највеће у старој Црној Гори (у Цетињском срезу 82%) a најмање у подручју Брда (у колашинском срезу 8%, шавничком и андријевачком 11% од свих шумскнх површина) ( 10 ). За разлику од других крајева шуме комунице у Црној Гори нијесу претворене у државне ни у доба бивше Југославије ( п ). Тек, послије II овјетског para, по основу Закона о проглашењу племенских, сеоских и братственичких шума и шумског земљишта општенародном имовином ( 12 ), комунице су ушле у фонд друштвене своЈине. Комунице (гора, паша и вода), у неплодној и безводно) Црној Гори биле су основни извор средства за живот. Радовско-племенске структуре (кућна заједница, братство и племе) црпили су своју снагу из њих. Гдје није комуница, ове структуре не везује заједнички интерес и оне слабе и нестају. Режим коришћења комуница изградио je комунско обичајно право, уходано вјековима, чије je још увијек живо дејство сметња потпуном подруштвл>ењу бивших комуна и узрок je несређеном стању дгумско-пашњичког фонда Црне Горе послије II свјетског рата ( 13 ).

(в) Шумске површине учествовале су до Балканског рата са 38% a послије њега са 39% у укупној површинн Црне Горе (Д. Вучковић, н.д., 9).

(7) Комунских пашн>ака имало je вшпе од 50% а шума комуница 67% од свих шумских површина (Д. Вулковић, н. д. 13, 14).

(8) Ж. Булајић, н. д., 152; 258, Љ. Бирић Богетић н. д., 189.

(в) Д. Вучковић н.д., 14.

(io) Исто 13.

(п) Исто 78, 79.

(12) Сл. лист HP Црне Горе бр. 9/47.

(ia) Стечена комунска права и данас се у одлукама органа власти о коришћењу бивших комуница, у ограничении оквирима, поштују. Y праыглима Скупштнне општине Никшић о нскорншћавању испаше на пашњаиима у државној својини (бив. комушша) на територији општине Никпшћ од 15. IV 1965. године речено je да се приликом одређивања издига на катупе ~ .. . водило рачуна колико je то било могуће о досадашгьим уобичајеннм роковима издига”. Према ставу општине Ланиловград, приоритетно право издига на планину имају они који су то право раније имали. Ко je раније нздизао на Лукавицу и тамо има колибу може и сада да то чини неограничено. Ко такво право није имао мора од Скушптине општине тражити одобретье за издиг. На Кучком Кому катун Вершка Нура и данас искључиво право издига имају Прелевићи. Дешавају се сукоби кзмсђу бивших ~племеника” око комуна. Средином 1970. године избио je спор измеЬу Пипера, Загарчана и Колашинаца око пашњака на Лукавици. Позивајући се на то да су кумуи на Лукавицу ~на сабљу добили” од Турака Пипери су спорили Загарчанима и Колашинцима право издига. Ти сукоби некад су прорастали и у крваве обрачуне; оптужницом Окружног јавног тужилаштва у Бијелом Полу Кт. 114/68. оптужени су С.Н., С.Б., и С.Б. за дјело из чл. 135, у вези са 16. Кривичног законика, јер да су 7, VIII 1968. године, на катуну Понори, на