Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

303

ПРИВИДНЕ ПРОТИВУРВЧНОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕГ ИМОВ. ЗАКОН.

Ймовински законик би врпшо насиље над потребама живота и не би био „кројен по мјери” ако би се повео за туђим обрасцима и занемарио сложену друштвено-економску стварност Црне Горе. Поучен искуством примјене аустријског Општег грађанског законика и Србијанског граВанског законика, његов редактор В. Богшпић то je већ знао ( 14 ). Стога je требало претходно упознати народ коме je закон намијењен. Као практични радник црногорске владе и путем опсежне анкете о правним обичајима он га je добро упознао и на бази тих сазнања израдио Законик који je, као цјелина, мјера услова и прилика времена у коме je донијет. Ймовински законик рађен je, сем тога, са циљем не само да задовол>и потребе Црне Горе у њеним државним границама већ и потребе једне шире велике Црне Горе чије су претензије за присаједињење дијела Скадарског пашалука, Херцеговине и Јужне Далмације стално испољаване током XIX вијека ( 15 ).

Koje су то онда одредбе Имовинског законика које су повод за његову оцјену као назадне творевине која je везала црногорско друштво за преживјеле форме живота, да ли ове одредбе имају водеће мјесто у Законику, односно да ли je у њему пренаглашено стварно значенье одређених, већ превазиЬених, облика живота. То су одредбе које нијесу друго до кодификација обичајног права, првенствено: прописи о праву пречекуповине на непокретној имовини (чл. 47 —64. ОИЗ-а), одредбе о кућној заједници (чл. 686—708. ОИЗ-а) и прописи о племенским и братственичким комунима (чл. 709—715. ОИЗ-а).

Сињајевини, Општина Мојковац, због непријателства око права кагуњења, испалили внше метака на Б. Б. и Д. Б. из Мојковца и том приликом тешко повриједили Б. Б. а Д. Б. нијесу погодили. Из разлога ове оптужнице: прије више година оштећени су направили колибе на Сињавини, у катуну Буровића, и од гада преко лета стално користили исте. Овај катун налази се у саставу трупе катуна који су познати под именом Брђанских кату на и које прије више од 50 година користе становници општине Даниловград. Корисници ових катуна сматрају да нема право катуњења на овнм катунима нико други сем њих, па чак да се овдје не могу катунити ни становници општине Мојковац на чијој се тернторији налазе Брђански катуни, па према томе да право катуњења немају ни оштећенн ...” (Списи Окружног суда у Бијелом Полу К. бр. 16/704.

(14) Богишић je критиковао СГЗ као „копијање” туђих узорака и навео га као примјер ~како не би требало саставлати законе” (Т. Никчевић, Постанак и покушај прераде Грађ. законика Кнежевине Србије, Београд 1971, 29). Говорећи о примјенн аустрјиског ОГЗ-а у нашим крајевима он пише: ~Ко знаде да у целој унутарњој Далмацији селак живи у фамилији нарочите врсте, већ познатој и у књижевности под именом „задруге”, тај неће ни сумњати о томе да особито .. . поглавла аустрјиског законика, која се тичу обителског и наследног права, нити икада бијаху, нити могаху бити нити су сада у реалном животу” (Правки чланци и расправе, Београд 1927, 37).

(io) М. Бсговић, Сличности између Меџеле и Ошитег имовинског законика за Црну Гору, Прилози за оријенталну филологију V—1954—1955, Сарајево 1955, 34. Политички утицај црногорске државе на сусједне крајеве у Приморју и неослобоЬена брдска и херцеговачка племена био je изузетно снажан. Ова племена су све више везивала своју судбину за Црну Гору, ратовала са њом и за њу, примам власт и главаре из Црне Горе, поштовалэ црногорске обичаје и законе као и јурисдикцију цетињске мотрополије и само номинално признавала турску власт.