Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Ар Алија Силајџић: РАЗВОЈЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ НАШЕ ПОРОДИЦЕ (с посебним освртом на судску бракоразводну праксу), Сарајево, издавачко предузеће „Свјетлост”, 1973, стр. 361. Y нас je релативно лгало егзактних социолошких изучавања, нарочито у области социологије породице, а Исто тако и мало, студија рађених на основу оваквих изучавакьа. После већих радова из ове области из пера, на пример, др Балтазара Богишића, Сретена Вукосављевића, Вере Ерлих, иако се социолошка истраживања уопште, напосе из области социологије породице, нарочито у последње време, несумњиво развијају, мало je објавлених радова овако широко и темељито заснованих као што je ова књига, нажалост рано преминрулог, проф. др Алије Силајџића. Подлога овој студији су подаци и чињенице из око 40.000 проучених списа бракоразводних спорова свих надлежних судова са подручја СР Босне и Херцеговине, окружних судова суседне СР Хрватске (у Дубровнику, Сплиту, Госпићу, Карловцу, Сиску) и СР Црне Горе (у Титограду). То су у ствари списи из 84 суда, то je обиље спорова у којима je учествовао велики број судија и join већи број поротника и то током дужег периода времена. Ови подаци, иако цршьени из бракоразводних списа, па, у ствари, указују на појаве пахолошке природе у браку и породици, омогућују да се из њих изведу и позитивни закључци који указују на развојне тежње наше породице, односно, како сам аутор у уводу каже, из њих се могу наслутити и уочити и прогреснвна кретања у браку и породици, Студија je подељена на шеснаест делова. На крају су дата закључци. Y првом делу аутор говори о разводу брака као друштвеној појави и његовим променама током векова, указујући да je у савременом друштву број развода брака у сталном порасту. Y другом делу, испитујући судску бракоразводну праксу према броју разведених бракова, од бијених и повучених тужби, аутор закључује да број тужба зависи од густине насељености (већина je бракоразводних тужби из густих насеља и индустријских центара) и традиције, које се изражавају у разним схватањима и обичајима. Веома je занимљив закључак аутора, на основу проучених судских списа „да ни брак ни породица у нашем друштву не уживају одговарајућу стварну заштиту”. Заслужује пажњу и закл>учак” да у највећем броју случајева развод тражи онај брачни друг, а то je најчешће мушкарац, који чини криво и наноси увреде, па и у најгрубљем облику, свом брачном другу” Стр. 46) и да наши судови греше када узимају у заштиту овакве, на штету њихових жртава. Покушају мирења, коме закон посвећује посебно рочиште, судови у бракоразводном поступку придају мало пажгье. YnopebyjyhH податке из огромног броја проучених судских списа о стварним бракоразводним узроцима и оним који се наводе у судским одлукама и служе као подаци у статистичким годишњацима, аутор констатује да су ови подаци у статистичким годишњацима „умногоме нетачни и непоуздани, a поједини стручњаци и научни радни-