Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

411

ПРАВИЛ ПРИРОДА СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

Судска опомена у старијем и у савременом кривичном законодавству има различите имена. Без обзира на различитост имена, њен смисао се у крајњој консеквенци и у схаријем законодавству сводио на исту основу, а и у савременом се сврха ове мере у свим законима који je познају као кривичноправну меру своди на прекоравање учиниоца за извршено дело, негативну одену његовог понашања и упозорење да се убудуће понаша у складу са друштвеним нормама. Називи под којима се јавља ова установа у савременом кривичном праву, строго логички узето, не одражавају њену садржину, што и није од посебног значаја за одређивање њеног карактера. 3. Место судске опомене (јавног укора ) у систему кривичних санкција. Поред различитих имена и других разлика које ова мера има у савременом кривичном праву, она je и различите сисхематизована у позитивном кривичном законодавству. Y већини законика који данас предвиВају ову кривичноправну меру, она je сврстана у казне. Y кривичном законодавству Аустрије, Шпаније и Португалије у поглављу казни против части и има уско подручје дејства и диференцирану садржину. Y кривичним законицима других земаља сврстана je у казне или мере које се могу уопште применити према учиниоцима кривичних дела. Тако, јавни укор je одре Вен као казна и сврстан у главке казне у чл. 27, тач. I. у Основима кривичног законодавства СССР-a и савезних република од 1958, затим у чл. 21, тачка 2. КЗ РСФСР од 1960, a такође и у законицима осталих совјетских република; чл. 37. КЗ Албаније од 1952, глави IV која носи назив „Казне”; чл. 37. ст. И. КЗ Бугарске од 1968, меВу осталим врстама казни; слично и у источно-немачком кривичном законодавству, док у кривичном законику Мађарске од 1961, je издвојена из чл. 35. који предвиБа главке и допунске казне и сврстана под наслов „Судске мере” у члану 60. под именом „опомена”. Под називом „опомена” предвиђена je у глави XXIII КЗ за Гренланд од 1954. у чл. 85, ст. 1. у остале мере допуштене овим Закоником. И у нашем Кривичном законику у глави IV („Казне”) у чл. 24, ст. 4 („Врсте казни”) упућено je на могућност изрицања судске опомене под законски предвиВеним условима. Законици који данас познају су деку опомену могу се, с обзиром на место које она у њима заузима систематизовати у неколико трупа. За такву поделу постоји оправдана потреба из разлога што се карактер, место, сврха, садржина, начин на који се изриче и друга елементи судске опомене разликују и варирају од законодавства до законодавства. Проф. Бавцон, у поменутој расправн о овој установи, полазећи од криминално-политичких критеријума, карактера и одредаба које предвиВају у одреВеном облику судску опомену, природе кривичних дела ко ja су запрећена њоме или начина на који се изриче, односно примењује, разликује три система: —■ систем по којем je судска опомена казна части, срамота и понижавање, каква се углавном јавља у старијем кривичном праву; систем по којем се судска опомена јавл.а као једна од мера за ресоцијализацију учиниоца кривичног дела; и