Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

систем који je сличая првом, али се од њега разликује по томе што иза вьега стоји другачија кривичноправна филозофија и друго друштвено уређење ( 6 ). Полазећи од истих критеријума, систематизација проф. Бавцона je основана и прихватљива. Зато je овде потребно само истаћи неке суштинске карактеристике судске опомене у овим системима, управо у законшщма који сачињавају ове трупе. Y законицима који датирају од раније, пре реформе, опомена се јавља као казна осрамоћења, понижавања и уперена je против части и угледа осуђеног. Такав карактер и сврха ове мере данас се врло ретко сусреће и задржао се још само у кривичном законодавству Аустрије, а доста слично je поставлен и у Шпанији и Португалији. Y овом законодавству овакав карактер судске опомене може се извести и из природе кривичних дела ко ja су запрећена овом мером, сврхе и начина њене при мене, места у систему казни, идеолошке основе казненог система и низа других карактеристика и концепција којима се одликују законици који сачињавају ову трупу, што се нарочито види из аустријског КЗ од 1852. године. И јавни укор у кривичним законицима Албаније, Бугарске, Демократке Републике Немачке, СССР, а донекле и опомена у Мађарској, сврстан je у казне и такође се јавља као казна ко ja je донекле уперена противу части, угледа и достојанства осуВеног. Зато „одвајам га у посебну групу”, истине проф. Бавцон, „јер за њим стоји другачија кривичноправна филозофија и другачије друштвено уређење. То двоје лгу неизбежно дају такође и друтачију природу” ( 7 ). Јавни укор се у законодавству ових социјалистичких земаља садржински ипак разликује од укора у старијем законодавству. Овде je реч о прекору који се врши почев од суда који изриче ову меру па преко грађана уже и шире средине у којој живи и ради осуБени. То je организовани притисак, морално-политнчко и друго васпитно дејство друштва (друштвене заједнице, колектива) као саставног дела опште контроле да се учинилац поправи, уздржи од таквих и других антисоцијалних понашања и живи у складу са друштвеним нормама. Он се овде јавља као једно кривичноправно средство за ангажо вање шире друштвене заједнице у преваспитавању и поправљању осуВених и борбу против криминалитета. Ту реагованье на поједине обушке криминалитета прелази са принудних органа државе на граВане, радне и друге организације и са ретрибутивних на васнитно-превентивна средства. Могућност примене није сужена и изузетна као у прве трупе законика, a развој иде у правцу што већег подруштвљавања борбе, нарочито против ситног криминалитета. Y оквиру овог система у Мађарској се опомена издваја у посебну судску меру. Y законицима Данске, Енглеске, Индије и Гренланда опомена се не јавља нити je замишљена као казна противу части, нити као понижа-

(6) Др Лэубо Бавцон, Криминалнополитични помен ин правка нарава соднега опомина, Зборник знанствених расправ, XXX летник, Лэубл>ана, 1962, стр. 18. и след.

(7) Ibid., стр. 18.