Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

422

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ставити као начелан у којем би се набројале казне и друге кривичноправ ые мере које се могу применити црема пунолетницима, међу њима и адмонитивне мере као условну осуду, судску опомену или неке друге мере, с тим што би и дал>е судска опомена била ближе одређена у посебном одељку. г) Судска опомена као мера sui generis. Полазећи од намера нашег законодавца а не од формулације у Законику, судска опомена je по своjoj природи, роду, духу па и врсти и у нас најсродниј а васпитним мера ма, аса укором се скоро подудара. Зато се поставља питање у чему се и по којим својим карактеристикама највише приближава васпитним ме рама, а у оквиру њгк у чему се посебно подудара са васпитном мером „укора”? Подударности између судске опомене и васпитних мера, без сумње, има више. Међутим, од свих заједничких или сличних карактеристика сматрамо да се судска опомена највшпе приближава васпитним мерами, посебно укору по садржини, форми у којој се изричу и дејству. Ово су најбитније карактеристике са којима се судска опомена приближава, скоро подудара са васпитним мерами, али то не значи да нема и других момената приближавања и подударности. Садржинска сличност и подударност између ових двеју мера нарочито се огледа у томе што се и укор и судска опомена изричу ако je доволзно да се малолетник због учшьеног кривичног дела само прекори (чл. 71, ст. 1) и кад се с основой може очекивати да ће се без изрицања друге мере, односно казне остварити сврха кажњавања (чл. 50а, ст. 1). Y примени ових мера суд претходно мора да дође до такве оцене и уверена. Посебно за њихову примену тражи се код укора добро упознавање личности малолетника, његово свестрано биопсихичко-социјално посматрање, што потпуније познавање његове личности, a такође и у примени судске опомене захтева се да суд узме у обзир „ранији живот учиниоца, да ли je учинилац раније осуђиван, да ли му je раније изречена судска опомена, побуде из ко ј их je дело учињено, спремност учгшиоца да надокнади при чињену штету и све друге околности које се тичу личности учиниоца а указују на оправданост ове мерю” (чл. 506, ст. 2. т. 3). То су неки од услова за примену ових мера. Међутим, оне су посебно сличне по своме садржају. Ст. 2. чл. 71. КЗ налаже: „При изрицању укора указаће се малолетнику на штетност његовог поступка и предочиће му се да у случају поновног извршења кривичног дела може према ньему бити изрючена оштрија мера”. Прюма законској одредби суштина укора се своди на упућивања прюкора малолетнику од стране суда, на указивање на штет ноет дела и понашања које друштво оцењује као негативно и упозорење да се убудуће уздржи од таквих и сличних понашања, јер у супротном друштво ће оштрије реаговати од прекоравања. За разлику од укора, у одредбама о судској опомени није потпуно одређена њена садржина. Y чл. 50а, ст. 1. КЗ, углавном, дат je само законски појам ове установе. Законик je на уопштен начин у ст. 1. ове одредбе одредио појам ове мере: „Судска опомена je мера која се изриче под условима предвиђеним овим закоником и у случајевима кад се с основой може очекивати да ће се и без изрицања казне остварити сврха кажња вања”. Ова je одредбћ начелног характера. Мшпљења смо да би се судска