Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

421

ПРАВКА ПРИРОДА СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

изричито каже: „Судска опомена je мера”. Да законодавац не смахра опомену казной, потврђују и неке друге одредбе о овој установи. Y чл. 25. који носи наслов „Главне и споредне казне” Законик у предвиЬене казне не убраја судску опомену. Дал>е, Законик изричито предвиђа да судска опомена не повлачи никакие правке последице ко je може повући осуда на казну и да мере безбедности прописане у чл. 61а, 63. и 63а; „... могу се применити само ако je суд учиниоца истовремено осудио на казну”. Из тога следи да се ове мере ни у ком--случају не могу изрећи уз судску опомену. Y прилог тврдњи да законодавац не сматра судску опомену казной, него посебном кривичноправном мером која се изриче уместо казне, иду и формулацнје у Законику „... без изрицања казне”, и форма у којој се изриче ова мера. Казна се може изрећи само пресудом, док судска опомена, која није казна, изриче се решењем (чл. 409, ст. 1. ЗКП). Судска опомена није казна, не само што je законодавац не сврстава у регистр казни нити je назива казной већ по својим битним обележјима, дејству и природи није никаква казна. Сувишно je било и упућивати у одредби 24. на могућност њеног изрицања јер уопште није реч О' казни. То категорички тврди и Брана Јевремовић: „Судска опомена није казна и лице против кога je за учињено дело изречена опомена сматра се неосуђиваним”. ( эт ) Полазећи од анализе појма казне, и теоретски узето, судска опомена, у суштини, није казна. Ако узмемо да je казна нужно зло које има за последицу ограничавање или лишавање правно заштићеног добра учиниоца кривичног дела, супротно томе судска опомена не дира у сферу учиниочевих правно заштићених добара и не повлачи никакие правке последние. Судској опомени недостаје елеменат одмазде, који je органска компомента бити казне. Она доиста по суштини и последицама није казна. Међутим, погрешно би било, ипак, судској опомени одрицати сваки елеменат казне и категорички тврдити да „судска опомена није казна”. Y сфери превенције она има заједничког са казном. Специјално превентивно дејство а и генерално се овде може схватити као опоминане граБана да не врше кривична дела. Иако je предвиђено да не повлачи никакве правке последице, судска опомена има свој други правки ефекат. Основ њене примене јесте кривична одговорност учиниоца; затим, као нпр. из алинеје: ~... да ли му je раније изречена судска опомена...” види се упозоренье суду да се није показала ефикасном. Дотицаји са казном су, ипак, толико мали да нема основа ни за категорично тврђење да je судска опомена у суштини казна, без обзира што се према месту где je сврстана у КЗ може стећи погрешай утисак да jy je законодавац одредио као казну. Он je другим одредбама којима je регулисао по j едина питана у вези са овом установом нагласио њен карактер као мере sui generis не сматрајући je казном већ једном специфичном кривичноправном мером за замену казне. Зато би, у цил>у откланана извесних непрецизности и потпунијег регулисана ове мерю, требало члан 24. КЗ по-

(27) Бранко Јевремовић, Преглед најважнијих измена и допуна Кривичног законика, Архив, бр. 4/59, стр. 400.