Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

426

АНАЛЙ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

такву могућност пружио суду за неке друге васпитне мере кад су у питању млаВи пунолетшщи. 5. Закључак. На основу извршених анализа елемената који су били нужни за одређивање карактера судске опомене могуће нам je закључити да je она по својој празној природи посебна кривичноправна мера sui generis. Суд ска опомена je, нема сумгье, специфична кривичноправна мера са доминантним васпитним елементом. Намењена je за друштвено прекоравање кривично одговорннх пунолбтних учиннлаца кривичних дела и за њихово упозорење да се убудуће уздрже од криминалног понашања, да се поправе, да поштују друштвене норме и да живе и раде у складу с њима. Свему томе у основи je цил> да се морално васпитним дејством оствари сврха кажњавања, без других захвата у сфери учиниочевих правно заштићених добара. Судска опомена je замишљена као нов, посебан, специфичан и самосталан институт у систему кривичноправних санкција, за нов начин и метод борбе против ситног криминалитета, као и за остваривагье сврхе кажњавања без наношена зла и без правних и других негативних последила за учиниоца. Она по својој природи у суштини представља еманципацију од кажгьавагьа, излажење из сфере репресије и прелаз на реаговање нерепресивним средствима и методама на неке облике криминалитета, чиме je, уједно, опточео процес одумирања казне у класичном облику и њен преображај у средство с наглашеном превентивном и васпитном компонентом. Судску опомену тако треба схватити, потпуније и адекватнее регулисати у законодавству и примегьивати у пракси.

Ар

Жарко Булатовић

РЕЗЮМЕ Правовая природа судебного предупреждения В статье автор знакомит с задачами судебного предупреждения, устанавливает его место в системе уголовных наказаний, определяет характер судебного предупреждения в югославском уголовном праве, подчеркивает, что судебное предупреждение является мерой sui generis и заканчивает статью выводами об его юридической природе. Исходя из положений закона, регулирующих судебное предупреждение, и из его места в системе уголовных наказаний, ссылаясь и на существующие мнения и на литературу, автор путем юридического анализа и путем сравнения общих и несходных элементов у судебного предупреждения и у других мер уголовного наказания, приходит к выводу, что: а) Судебное предупреждение не имеет существенных характеристик наказания и не является наказанием. б) Судебное предупреждение не имеет и характера меры безопасности. Оно от мер безопасности отличается условиями применения, смыслом, целью и рядом других специфических особеностей. в) Судебное предупреждение, хотя и является весьма похожим на воспитательную меру „порицания”, нельзя рассматривать схожим ни с ним, ни с какой-либо другой воспитательной мерой. Оно и воспитательные меры отличаются между собой по своим основным признакам.