Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

471

РАЗВОЈ ПСИХОЛОШКЕ НАУКЕ И ФОРМИРАЊЕ ПРАВАЦА КРИМИНАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

Криминологаја je мултидисциплинарна наука у оквиру које су неке дисциплине задржале делимичну самосталност. Она je настала, перед осталог, издвајањем извесних делова других наука, као што су: биологиja, социологија, психопатологија, психологија и друге, и њиховим интегрисагьем у криминолошку науку. Самосталност криминолошких дисциплина није јако изражена, jep се криминологија као и неке друге сложена савремене науке од мултидисциплинарности развија ка интердисциплинарности, па се чак говори и о њеном кретању ка трансдисциплинарности. ( х ) Ипак такве релативно самосталне дисциплине постоје и обично се сматра да су то криминална социологи] а, криминална биологија и криминална психопатологија, као и криминална психологија ( 2 ), о чијим ћемо правцима у овоме раду говорити. Сама психологија као нарта претходила je у своме стварању криминолошкој науци за неколико деценија, а криминално психолошка научна дисциплина настала je знатним делом захваљујући раду психолога и психијатара који су, користећи достигнућа свих наука, изучавали проблем криминалитета и настојали да одреде психичке основе и манифестације злочина. Развој психолошке нарте и појава разних праваца, тенденција и теорија у тој науци, утицали су и на формирање праваца криминалне психологије. Правци криминалне психологије донекле су слични одговарајућим општим психолошким правцима, али не могу са њима бити идентични већ и зато што криминалитет, као предмет криминолошке нарте, захтева знатан степен интердисгиплинарности при изучавању чак и када се изучава претежно помоћу његових психолошких аспеката. Сем тога, нису сви познати психолошки правци извршили на криминалну психологију такву врсту утицаја која би ту довела до формирања одговарајућег правца. Неку јасну подударност научних праваца не можемо очекивати ни зато шш такорећи сви психолози, без обзира на то којем су правцу наклоњени, истражују психолошку проблематику којом се баве користећи резултате и сазнања целокупног психолошког истраживања и надовезујући своја истражива!ьа на већ постигнуте резултате. ( 3 ) Одређивање и набфајање праваца може се различито вршити. Ми смо овде пошли од тога да су у криминологији довољно афирмисани као правци криминалне психологије биолошки, психопатолошки, психоаналитички, социјално психолошки, бихевиористички, клииички и марксистички правац. Током седам или осам деценија постојања криминалне психологије у њеним оквирима су се формирали ти криминално психолошки правци

(1) Jean Pinatel; Personnalité criminelle et prévention de la criminalité, стр. 13, Conférence, VI Congrèes international de Criminologie, Мадрид 1970.

(2) Ар Милан Милутиновић: Криминологија, стр. 27, Савремена администрација, Београд 1973 (621).

(з) Ар Никола Рот: Општа психологија, стр. 11, Завод за јзд. уџб. CPC, Београд 1966