Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

472

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и ми ћемо овде покушати да прикажем© како je развој психолошке науке уопште утицао на стварање тих праваца. Њихово формирање представља део развитка одговарајуће научне дисциплине, а такав развитак скоро увек зависи од већег броја чинилаца. На њега утичу матер ијални услови живота друштва, односи који у сдређеном времену владају, општи развој науке и културе, свесно ангажовање човекових активности у одређеном правду, а свакако и развој других блиских научних области, на ко je je пре тога такође деловао цео овај сплет различитих утидаја. Покушавајући овде укратко да опишемо утидај развитка психолошке науке на формирање праваца криминалне психологаје, поменимо да се сматра да je психологија као наука о психичким особинама и збива њима и овим одговарајућем понашању почела да се изграђује негде од средине прошлога века. Пре тога углавном су постојала само равна филозофска схватања о души, до којих се ни je долазило данас прихват љивим научним психолошким методима. Криминална психологија, као и криминологија, јавља се тек током последних година прошлога века. Али луди су се и далеко пре тога интересовали за проблем злочина и за иегове психолошке аспекте, што су чинили опет у оквиру својих филозофских и правних размишљања. Као најстарнји научни психолошки правац у гатератури се помшье такозвана стручсгурална психологи]а, која за цил> истраживања поставља утврВивање структуре или састава психичких појава Бунт (Wundt). Она полази од тога да су осети и њихове репродукције, као и једноставна осећања, крајњн елементи од којих су састављене све психичке појаве. ( 4 ) Иако je овај правац имао свој значај у периоду такозване Експеримен галне психологи]е и уградио извесне доприносе и у каснија достигнућа психолошке науке, он није директно утицао на формирање познатијих криминолошких праваца. Ми тај правац, за разлику од већег броја дру rax праваца које нећемо поменути јер нису вршили директан утицај на криминалну психологију, помшьемо овде зато што je изазвао реакције присталица потоњих праваца. Структуралистичко схватање било je критиковало од стране приста лица једног наредног правца, правца Гешталт психологи]е, психологи]е обличја или Психологије формы. Такозвани гешталтисти Вертхајмер (Wertheimer и др.) истицали су да ми све дражи спољњег света примамо као организовану целину, као гешталт, коју одмах доживљавамо, а не са стављамо накладно елементе у целину. Психичке феномене не можемо проучавати методама физике и хемије јер растављањем психичког феномена на састојке он нестаје у целости. Овај психолошки правац још није непосредно утицао на образовано одреВених криминално пснхолошких праваца, али je имао одјека у криминолога ји. Тако се у литератури, у вези са гешталтизмом, износи тврђење да je и престутшн акт об.шчје које не може да буде претворено у прах или раставл>ено, него треба размотрити ситуацију кривггчног дела од њеног настанка и пратити je до њеног расплета. ( 5 )

(4) Рот: Отита псилологија, стр. 10. (5) Emilio Mira Y Lopez: Manuel de Psychologie juridique, стр. B—9, PUF, Paris 1959 (313. trad, de l'espagnol).