Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

548

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

билнија него икад раније”. ( 28 ) Черчил je у свом говору пред Доњим домом британског парламента, 27. фаберуара 1945. истакао да je Конференции трију сила на Криму била суочена са „стварношћу и тешкоћама на тако један изузетан начин да резултати предсхављају један државни акт, о коме Парламенат мора формално изразити своје мишљење. .. Конференции на Криму повезла je Савезнике чвршће него икад раније у војној и у политичкој сфери”. Најавећи део свог извештаја посветио je проблему Пољске, затим ситуацији у Италијн, на Блиском истоку, о односима Грчке и Велике Британије, не помињући остале балканске земле, нити сфере утицаја.” ( 26 ) МеЁутим, неколико месеци касније, на питање у Доњем долгу једног чдана овог тела, да ли je на Јалти ушао у тајне споразуме, Черчил je 7. јуна у Дољем дому изјавио: „Није било тајних споразума, али разговори, наравно, вођени су на веома интиман начин и ja нисам агреман да кажем да све о чему je дискутовано на Јалти може бити предмет вербалног извештаја. Ja не прихватам становиште да je апсолутно нужно да никад, ни у којој прилици не буде тајних клаузула у појединим споразумима, под условом да о томе буде извештен кабинет.” ( so ) Заобилазним путем Черчил je вешто избегао да прецизно одговори на поставлено питаьье. Y совјетској архивској граЬи о Кримској конференцији, која je постала доступна јавности, тек 1965. године, нема ни речи о сферама угицаја. Но, апстрахујући различита тумачења, па и сумње, основане и неосноване, треба истаћи да се споразуми те врсте не могу, са правые стране, не сматрати правоваланим. Основно правило уговорног права јесте да уговори представлају закон само за странке које су га заклучиле. У погледу трећих, уговор не може да рађа ни права, а ни обавезе pacta tertiis nec nocent nec prosunt. Са друге стране, садржина тих споразума излази из оквира меВудржавних аранжмана на ко je су били овлашћени лидери трију земала, на основу својих сопствених уставних одредаба. Споразум који су постигли у погледу будуће светске организације био je прелиминарне природе, а озакогьен je и стекао правну снагу тек на Конференцији у Сан Франциску, односно ратификоваием Повеле YH од стране својих влада. Споразуми по конкретним питањима, постигнут на Јалти, уклучујући и спорне зоне утицаја, али изуземајуђи споразуме у односу на војне акције, никад нису остварени, не само зато што нису уобличени накнадно у прописану форму и подвргнути протшсаној процедури него, пре свега, због одлучног отпора који су пружили народи тих територија. Ynpaво у том отпору против јалтских решена треба тражити корене несврстане политике. Одлучан став Југославије да гради социјализам према потребама својих народа несумњиво то потврђује. Па и корени независне француске политике потичу из тих дана. Провизорна француска влада, сазнавши тајним каналима о састанку Тројице на Јалти, известила je

(28) U.S. Dept, of State, Bulletin, Vol. XII, No. 279, March 1945, Report on the Crimea Conference, Message of the President to the Congress.

(29) W. Churchill’s War Speeches, Results of the Three Power Conference, A Speech to the House of Commons, Febr. 27, 1945, pp. 44—66.

(30) Ibid, p. 169—170.