Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

586

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

он се конституише и као однос (jep настаје из рада, а рад je према основној поставци Устава Основна начела 111 једини основ присвајања производа и друштвеног управљања) између слободних и равноправних радних људи унутар радне заједнице, што значи да то више није, У основи, радни однос измеВу најамног радника и послодавца, класни, експлоататорски однос који претпоставља постојање подвојености измеВу носиоца рада и носиопа капитала. Сада, у условима друштвене својине и ослобођења рада, с правом друштвеног самоуправлаља, тај унутрашњи однос постаје однос између самих Отуда, и радни односи заснивају се на међусобним односима људи као слободним и равноправним ствараоцима, чији рад служи искључиво задовољењу њихових личних и заједничких потреба, како каже Устав (види Уводни део под II). Из овог излази да ни ранији Устав није могао да преВе преко чшьенице да измеВу радника и радне организације мора да постоји одреБена правка веза, поред тог што радном односу даје примарно ново значење и истине његова пуна друштвена обележја, тј. тежи да истакне његова друштвено-економска, односно социолошка обележја, што je изразио као меВусобни радни однос. Укратко, у друштвено-радноправном статусу радних људи истицала су се, како нам изгледа, два момента: прво, улажење у радну организацију и одмах затнм инкорпорација (укључивање) радног човека у радну заједницу радне организације. Ова два момента су меБусобно условлена и повезана, Први моменат представља правни основ за настанак радног односа, и истовремено je уело в за наста јање другог момента: инкорпорације у радну заједннцу (радни колектив) у којој настају меВусобни односи измеВу радних луди, као чланова ове заједнице, поводом вршења рада и управљања друштвеном производњом (пословима) и расподелом, гј. меВусобни односи рада радни односи. Ови односи носе првенствено друштвено-економска. односно социолошка обележја, будући да je и рад на заједница друштвено-економски односно социолошки појам, са одреВеним новим друштвеним елементима који, са своје стране, врше пресудни утидај на преображај радног односа у његовом редовном значењу, у један нов друштвени однос и појам, ново сложено друштвено радно-самоуправно стање, за разлику од „радног односа”, као простог, једноставног правног односа измеВу радника и послодавца. Из ових разлога сматрали смо да би било преурањено потпуно занемарити „правне пројекције”, ,правые односе” или правые облике и форме, које су нужне већ због тога што их закон установлава сагласно нашем уставном систему. Право као надградња ће још постојати, само je проблем да се увек наВу такви правни термини, облици и форме који ће одговарати новим преображајима, карактеру и суштини економских и друштвених односа. Сагласно томе, радни однос je првенствено друштвени однос, али je и правни однос измеВу учееннка у процесу удруженог друштвеног рада и производил. Право je ту да тај однос регулише, да му да одговарајући правни лик и друштвено-правна обележја као друштвеноправног односа. Taj нови облик, односно друштвено-правнп радни однос