Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

15

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

ограниченна није довољно јасан ( 62 ). Исто тако ни je довољно јасно ни поглавље у коме се налази само ова реченица: »Antiqua consuetudo est, auod nullum laborerium linnaminis habeat possessionem vel terminum stabilem.« Y овом поглављу ce очиглелно v потпуности усваја правило обичајног права, али само правило није сасвим разумљиво ( сз ). Међу имовинскоправним одредбама Статута истиче ce поглавље унето у Статут 1296. године према коме се у случају да купац непокретне ствари не плати цену у уговореном року одмах приступа јавној про да iт* његове целокупне имовине, а он се држи у затвору све док се не изврши паплата; сва правила обичајног права и све одредбе Статута који би били у супротности са овом новом одредбом укидају се. ( м ) Да се Статутом само потврђује antiqua consuetudo речено je у поглављу посвећеном праву тестаментарног располагања ко je има удовац ( G5 ), а да ce consuetudo одредбама Статута усваја и допуњује у поглавлнима ко ja утврђују обавезе оца према деци из првог брака и узајамне обавезе издржавања између родитеља и деце ( 06 ). Статут забра-

(62) L. St. V, cap. 27; »Patronus terre vel vinee que vadit versus montem ascendendo ire potest ad suam voluntatem dersum in sursum donec inveniat contrarium per consuetudinem«. Власник винограда или земљишта које се протеже према брду може се до њега пењати по својој вол>и и ићи горе-доле док се не утврди супрогно према убичајном праву. Нејасне су ове последње речи, donec inveniat contrarium per consuetudinem. Да ли то значи ~док се не утврди нетто друго на основу важећег обичајног права", што je врло вероватно, или се тиме мисли на укидање постојећег права пролаза преко туђег земл>ишта путем consuetudo. Y овом другом случају je опет нејасно шта се подразумева под сопseutudo, да ли нека будућа одредба закона, или стварање неког новог обичаја, или стицаibe неког права путем олржаја или стицање неког права правним послом тако, да право пролаза до земл>ишта престаје да буде ыеопходно за власника тог земљишта. (63) L. St. V, cap. И. Дослован превод би гласно ~Стари je обичај да ниједна дрвена градња нема чврст посед (ннје у стадном поседу) нити чврсте границе (или рокоье?)". Гондола у својим сумама ово поглавље не коментарише. Смисао овог текста je утолико теже докучити, што je већика кућа у то доба била дрвена, па се према томе не ради ни о каквом изузетку, већ о правилу Koje je примењивано на већину кућа у граду. С обзиром на одредбе Статута садржане у cap. 35 исте книге, посебно на t. 9 придодату Статуту 1372. године, могло 5и се претпоставити да овај текст значи да се дрвене куће не уводе у катастар нити се продају уз јапно оглашава!ье продајс и друге формалности и правила који се примењују при продаји непокретних ствари. (64) L. St. VIII cap. 67. (65) L. St, IV, cap. 6 on може слободно располагати »pro anima« за душу своје покојне жене у висини до 1/4 своје укупне имовине, и то »sicut actenus antiquam consuetudinem obtinuit«, као што je то и досад прописивао стари обичај. (66) L. St. IV, cap. 9 и cap. 44. Први текст почиње речима »Erat antiqua consuetudo«, a y t. 3. je речено »Quam consuetudinem ratam habentes addioientes eciam« (потврђујући ову консуетудо додајемо још). На почетку другог текста пише »Dicebat antiqua consuetudo«, да би у т. 2. било речено да се та »cogsuetudo« potvrđuie, а у t. 3. да се она допуњује. Ова полавл>а цитира и В. Богишић као примере у којима Статут изреком усваја и потврђује обичајно право. Међугим, нарочито за први текст могуће je да consuetudo која се потврђује и допуњује не значи обичаьно право, већ неки ранији закон. На ову претпоставку указује њена садржина, ко ja одражава развијеније робноновчане односе и распад старих патријархалних задруга, дакле, нове односе на које се више не примењује старо обичајно право.