Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

16

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њује неке свадбене обичаје, као и consuetudo према којој ce мирач давао без нотарске карте ( б7 ). Y дубровачком кривичном праву je за убиство, према млетачком узору, била предвиђена смртна казна, и то како законом Јована Тијепола тако и Статутом. Уколико je, меВутим, убица или убијени био из земаља под влашћу српског крал>а, примењивана je као antiqua consuetudo новчана казна вражде. Овај обичај оспорио je млетачки кнез у Аубровнику, те je она затим посебном одредбом Статута 1308. године потврБена С 6B ). Аа je у питању antiqua consuetudo речено je и у поглављу којим се утврБује колективна одговорност за штете у виноградина (° 9 ), али, као што je већ напоменуто, питање je да ли je тај обичај постао закон тек доношењем Статута или раније, па je текст тог ранијег закона само унет у статутарну кодификацију. То исто питање поставља се и у већем броју поглавл>а треће књиге Статута, у којима нише да су одређена правила граВанског судског поступка преузета из обичајног права или да се њима обичајно право допуњује, мења и укида ( 70 ). Од посебног интереса су поглавља Статута којима се регулише начин решавања спорова између Аубровчана и странада, али само оних странаца који су из градова на нашој обали Задрана и из земаља у дубровачком залеђу, Босне, Зете и Србије ( 71 ). Та су поглавља груписана при крају треће књиге Статута и у насловима сваког од њих пише да су то consuetudines, иако су ове одредбе уношењем у Статут постале закон, а многе од н>их су већ и раније биле потврБене међународним уговорима. Судска надлежност у споровима са граБанима комуна у јужној Далмацији и са становншптвом Босне и Зете била je одређена према месту туженог, дакле, на начин који je био опште прихваћен у међународним односима средњовековних комуна на северном подручју Медите-

(67) L. St. IV, cap. 3 (потврђује стари обичај да племкшьа на венчању носи пурпурни капут и тнме забрањује другу раскошну одећу), затим L. St. VIII, cap. 57 (забрањују се неки свадбени обпчаји) и L. St. IV, cap. 4, у коме je за обнчај да се мираз даје без нотарске карте речено: »quod consuetudinem velud iuri contrarium corrigentes statuimus« (овај обичај као протпван праву корпгујемо и пропнсујемо). (68) L. St. VIII, cap. 58 и 59. Y овом другом поглављу репродуковано je писмо млетачког дужда од 8. априла 1308. године на основу коса je затим одредбом Статута потврђен обичај вражде. У поглављу 58 пада у очн чшьеница да дубровачкн кнез. Вснецијанац Belletus Fallletro одбија да примени обичај вражде позивајући се на Кривични закон Јована Тијепола из 1237. године, а не на Статут из 1272. године, иако су у оба закона предвиВене смртне казне за убиство, дакле, казна коју кнез хоће да примени уместо вражде. (69) L. St. VI, cap. 62. (70) Consuetudo се потврђујс y L. St. 111, cap. 1,2, 46, t. i 5 и cap. 47, t. 3, a допуњује, мења иди укнда у L. St. 111, cap, 4, 15, 14, 44, 45, као и у L. St. 111, cap. 12 и 33. Она се укида изрекои у L. St. 111, cap. 59. Док je у евши овим случајевима могуће, као што je већ истакнуто, да je реч о потврдн и измени ранијег закона о граВанском судском поступку, у поглављу 58. ове треће књиге conseutudo изгледа да запета значн обнчајно право .односно овом одредбом Статута се занста потврВује старо правило обичајног права. Овај закључак произилази из салржине одредбе, найме, реч je о праву лица које je у спору победило роба да тог роба одмах одведе својој кући, при чему га у томе не могу/ спречавати кнез и суд што значи да je пресуда одмах извршна и да се извршава conс. гвеним снагама победннка у спору, што je противно правилима судског поступка. (71) L. St. 111, cap. 49—57.