Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

21

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

фикације остаје и даље у важности. И за удовицу која je плодоуживалац заоставштине свога мужа речено je да уколико нема ближих сродника може својом имовином тестаментарно располагахи »ad voluntatem suam secundum civitatis Ragusii consuetudines et statuta«. ( 87 ). Y другим текстовима ce упућује само на consuetudo, а не и на закон, али из самог текста произилази да се тиме заиста мислило на обичајно право. Y већ поменутом тексту који се односи на удовицу домазета речено je да се при њеној поновној удаји морају поштовати права њених родитеља i 8 8); та права нису регулисана ни у једном тексту Статута нити у неком другом познатом закону, нити je у овој одредби речено која су то права, из чега произилази да се у погледу садржине тих права упуhyje на обичајно право. Регулгппући обавезе закупца и плодоуживаоца винограда Статут такође упућује на обичаје који су постојали при обради винограда, чинећи их тиме правним обавезама, али не саопштавајући у чему се оне састоје ( 89 ). Y неким поглављима Статут оставља да одређена питања буду регулисана према consuetudo, али се тиме мисли како на обичајно право, тако и на писано право. Y последњој глави Статута, из 1358. године забрањује се Дубровчанима да траже и прихватају било где, у Дубровнику или у некој другој држави, било каква эвагьа, почасти, регалије или власт, изузимајући звања и регалије које им додељују дубровачко Велико и Мало веће »secundum consuetudines antiquas « ("). Неки од тих „старих обичаја” су у то време већ одавно били реципирани у Статут, друга су и даље остали да важе у виду неписаних правних правила; у сваком случају, овим прописом се не улази у питање која су то звања и регалије, нити коме, када и по ком поступку се они додељују, већ ce само упућује на antiquas consuetudines. На исти начин се упућује на consuetudo и у неким поглавлзима треће књиге Статута којима се регулише грађански судски поступак, с тим што je могуће да се у тим случајевима под consuetudo мисли искључиво на одредбе статутарног права ( 91 ). Иста резерва мора се поставити у односу на текстове заклетви капетана и заповедника ратних бродова, у којима се они обавезују да ће при подели ратног плена поштовати consuetudo ( 9 -). Као што се види, број статутарних поглавља у којима je изричито речено да обичајно право остаје у примени није бројан, али довол>но јасно показује да je и перед одсуства општег правила обичајно право

(87) St. VIII, cap. 43, t. 7 где je постутъено на иск начни. (88) L. St. IV, cap. 70. (89) L. St. V, cap. 30, т. 1 и VIII, cap. 43, т. 6. Регулишуlш ибавезе тутора у L. St. VIII, cap. 42, t. 14 Статут прописује да су они дужни, перед осталог, и да удају женску деду cum consuetudine Ragusii, према дубровачким обичајима. И у овом тексту je, као и у претходна два, Статут имао у виду не обичајно право, всћ обичаје уопште, у ширем смислу речи, али те обичаје учинио je у датом случају статутарном обавезом одређених лица, не улазећи при томе у њихову садржину. (90) L. St. VIII, cap. 99. (91) L. St. 111, cap. 7, 8 и 9 одредбе према којима удату жену заступа у спору муж, сина отац а удовицу одређени сродници, при чему се дајс уиутство да ће они на суду поступати secundum consuetudinem односно usum Ragusii. (92) L. St. 11, cap. 26 и 30.