Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

22

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

важило и идал>е и да ььегово далзе важење доношењем Статута није било доведено у сумњу. Његова даља примена била je и неопходна због тога, што je Статут, иако je био обиман, многе правые области оставио нетаккуте, а у многе je само делимично залазио. Y области имовинскоправних односа у њему нема ниједне или скоро ниједне одредбе о многим важним институтима, као што су својина, њено прибављање и заштита, државина и службености. Крајње непотпуно регулисано je и облигационо право. Ниједан уговор није у потпуности регулисан, а о депозиту, послузи, налогу и неким другим уговорима, као ни о јемству, десији, гашеTbv облигација и другим институцијама и правилима облигационог права који су налазили широку примену у правној пракси тога доба, нема у Статуту ниједне речи. Статут садржи релативно велики број прописа из области породичног и наследног права, али су подробнија проучаватья дубровачког наследног права у периоду око доношеььа Статута и нешто после тога показала да je и ова облает била регулисана претежно обичајним правом, посебно интестатско наслеђивање ( пз ). Сачувана архивска грађа показује да су на све односе који нису били регулисани Статутом примењивана правила обичајног права. Y пракси су неки уговори закључивани чак и тако, што су утврђивани само битни елементи уговора, а дужник се обавезивао да ће поступати према usum или consuetudinem Ragusii; није ce, дакле, наводило у чему су његове обавезе, већ се у том погледу само упућивало на правила обичајног права ( м ). На основу сачуване архивске rpabe се, такође, може утврдити да je за праксу тога доба било јасно да у принципу обичајно право важи допунски, само онда када не постоји одговарајући пропис писаног права. Тако, на пример, у спору између Aece, ћерке Виста Геталдића и њене свекрве Славе око неких непокретности тражено je изузеће судије, па je адвокат једне стране тражио да се поступи secundum antiquam consuetudinem, а адвокат друге стране je одговорио да »omnes consuetudines cessant übi est statutum expressum '<, примена обичајног права престаје тамо где постоји изрпчита одредба Статута, па je суд усвојио овај други захтев (“). О пропорцијама између статутарног и обичајног права ко je су настало доношењем Аубровачког статута и постојале непосредно после тога се у оквиру овога рада не би могло ништа подро&није рећи. Могу се, ипак, учинити неке напомене. Као што се из целог досадашњег излагаља види, имовинскоправни односи су и после доношења Статута били добрим делом регулисани обичајним правом, док су судски поступай и кривично право били скоро у потпуности регулисани статутарним правом. МеЬутим, XIV век je био

(93) Упор. Необјавл>ена докторска дисертација В. Чучковић: Развој дубровачког наследног права до 1358. године, закл>учак (стр. 282). (94) Упоредн, примера ради, формуле Томазина де Савере за уговоре о ступању на занат, Г. Чремошник: Списи дубровачке канцеларпје, Загреб, 1951., стр. XIII, као и текстове објавл>ене у тој књизи под бр. 434, 445 и 553. (95) Одлука суда донета je 27. јула 1280. године и објављена je у цят. И. Чремошник: Списи дубровачке канцеларије, бр. 321 (стр. 85).