Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

275

ЕКОНОМСКИ ПОГЛЕДИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА

них Марковићевих економскнх схватања, треба посыатрати у дијалектпчком ј единству са целокупним његовпм схваралаштвом. Иако разматрања о пој единим проблемима привредног живота можемо срести у великом броју Марковићевих радова, у првом плану ce, нпак, налази обимно дело Начела народне економије, које je доживело своје прво нздање у Београду, 1874. године ( s ). Ha њему je Светозар Марковић највероватније радио у Новом Саду, у току 1872. и 1873. године ( 6 ). Поред Начела народне економије погледу анализе изложили смо и чланак Шта je то раднички дан?, објавл.иван у наставцима у листу Радник С), који представлю резултат релативно систематизованог Марковнћевог бављења проблемима експлоатације. Размишљање о радовима Светозара Марковића који су посвећени економској проблематици доводи до недвосмисленог закључка: у дилеми између сциентизма (у смислу „чисте”, формалне науке) и ангажоване научне мисли, у дилеми у којој многи његови савременици нису нашли прави одговор, Светозар Марковић се чврсто определио за ангажовану научну мисао. Стога, укоАико о вьему говоримо као о писцу кога je вредно забележити у историји економске мисли, морамо признати да je задатак који je Марковић себи поставио био пре конзистентна критика елемената разних грађанских, вулгарно-еконо.мских учења, него стварање новог теоријског система. Мада се везе Светозара Марковића и многих његових савременика економиста могу јасно уочити, изгледа да je у свом најважнијем теоријском делу из области економије Начелима народне егсономије, са поднасловом Наука о народном благостању, био под директним утицајем Чернишевског, што у предговору (Читаоцима) сам потврђује. Начела народне економије писана су у духу класичне школе, за чијег je најаутентичнијег представника Марковић смахрао Џона Стјуарта Мила (John St. Mill). Његова веза са Милом je делимично непосредна, преко Principle ч

( 5 ) Књига садржи само први део Марковићевог рукописа. Y једном од саопштења иа симпозијуму који je поводом стогодшшыще смрти Светозара Марковича одржан y Ymreepзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду, апрпла месеца 1975. године, нанесено je да je у листу Самоуправа, 1886. године, излазио у више наставака чланак под називом Неколико глава из науке о народном благостању (из рукописа једнога покојног пријатеља), који у ствари представља део другог дела Марковићевог рукописа Начела народна економије, који je био потпуно непознат јавности. Наша истраживања су показала да су сачувани само другн, пеги, седми, двадесети и двадесетшести наставак, пошто примерцима Самоуправе из 1886. године у Југославији располаже само Народна библиотека СР Србије, и то само са неколико бројева. Текст који нам je био доступан обухвата облает расподеле. МеЬутим, постоји вероватноћа да je у целости сачуван, захваљујући једном читаоцу који je у периоду између два светска рата преписао у своју бележницу цео поменути чланак из Самоуправе. Ради провере аутентичности преписа Архив СР Србије трата по европским архивима н библиотекама за примерцима Самоуправе из године 1886. Исто тако, потребно je напоменуга да je недавно Архив СР Србије пронашао и откупио још један део рукописа Светозара Марковића Начела народне економије, такођс до сада потпуно непознат, који, као наставак текста објавл>нваног у Самоуправи, представља, у ствари, II део Марковићеве књиге, која je објавл>ена још 1874. године_ Из нама апсолутно неприхватл>ивнх разлога Архив још увек овај рукопис држи недоступним очима јавности. ( 6 ) Вид : Веселии Маслеша, Светозар Марковић, Београд, 1945, стр. 7. (О Чланак je излазио почев од броја 26, закључно са бројем 35, године 1872.