Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

274

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

мирао творци научног социализма надживели су Марковића (Маркс за осам, а Енгелс за двадесет година). X. Писарек износи да je Светозар Марковић познавао следеће Марксове радове; Капитал (I том). Манифест Комунистинке партије (заједнички рад Маркса и Енгелса), ГраЬански рат у Француској, Осамнаести бример Луја Бонапарте, Прилог критици политике економије, Привремени статут Мећународног удружења радншса, Извештај Генералног савета МеЬународног удружења родника IV годишњем конгресу у Базелу, Пројект Резолуције о односу МеЬународног удружења радника према Конгресу Лиге за мир и слободу, Инаугурална адреса МеЬународног удружења радника, Четврти годишњи извештај Г e нералног савета МеЬународног удружења радника, Изјава Генералног са вета МеЬународног удружења радника о репресалијама према члановима француских секција, Изјава Генералног савета о питању цирку пара Жила Фавра (заједнички рад Маркса и Енгелса), Уреднику листа » Daily News«, Запис говора Карла Маркса о праву наследства, Генерални савет МеЬународног удружења радника члановима Управе Руске секције у Женева, Алијанса социјалистичке демократије и МеЬународног удружења радника (заједнички рад Маркса и Енгелса), Статут и Правилник МеЬународног удружења радника. Марковић je такође познавао и Енгелсов рад Полоока] родничке класс у Енглеско] ( 2 ). МеВутим, баш због овог резултата Писарекових истражнвања, а имајући у виду Марковићево учешће у раду руске секдије I интернационале, окушъене око Н. Утина, који се сматрао учеником Чернишевског ( 3 ), често присутан утицај идеја Чернишевског у Марковићевој мисли ( 4 ), као и његов веома кратак живот, не можемо се сложнти са категоричном Писарековом класификацијом развојних етапа идејних опредељења Све тозара Марковића. То, наравно, не значи да Марковнћева мисао у суштини није „марксистичка”. Њен карактер проистиче из околности у којима je деловао Светозар Марковић, када марксизам још није б!ио онај целовити систем који данас имамо на уму када о марксизму говоримо. После 1875. године појавили су се такви радови као II и 111 том Капитала, Анти-Аиринг, Лудвиг Фојербах и крај немачке класичне филозофије, Тезе о Фојербаху, Немочка идеологией, Критика Готског програма итд. Поменуте чињенице намећу још једну методолошку претпоставку. Свега 7—B година Марковићевог научног ангажовагъа, младалачко интересовање за широки спектар проблема којима je његова земља била бременита не дозвољавају да ce његовом делу прилази на такав начин што би се нзоловала филозофска, политичка, естетичка, економска или нека друга компонента. Значај дела Светозара Марковића лежи управо у прожимању различитих страна његовог опуса, који, само тако посматран, има праву вредност. Због тога следеће редове, иако садрже анализу поједи-

( 2 ) Вид.: ибид., стр. 30—31. С 3 ) Вид.: ибид., стр # 25. ( 4 ) Упоред.: Начела народне економије или Наука о народном благостању, по Н. Г. Чернишевском, израдио Светозар Марковић, Београд 1874, стр. Ill —lV. Светозар Марковнћ, Србија на Истоку, Нови Сад 1872, стр. 138—139.