Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

288

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce као теорија везује за Малтусово име јер je у његовој ннтерпретацији стекла најширу афирмацнју. Занимљиво je да Маркс као једнога од правих аутора наводи и Џемса Мала, оца Џона Стјуарта Мида. Вероватно je и ово питање било за Џона Стјуарха један од „изазова старије reнерадије” (“)., изазова са којњма се о-н целога живота сукобљавао, те стога није неочекивана чињеница да je управо његово дело послужило Светозару Марковнћу као основа критике Малтусове теорије. Најкраће исказано, суштина аргумената којима се оспорава учен>е Роберта Малтуса своди се на оспоравање полазних премиса закључивања ( 41 ), али путем тврВења која не излазе из методолошког круга ових претпоставки. Другим речима, доказује се неоснованост садржаја претпоставки, њихова нетачност, али се оне у изменьеном, негативном облику задржавају. Консеквентност критике je у њеном рупшлачком виду, али после ове фазе у потпуности изостаје она нова синтеза, нова позитивна теорија. На овОхМ се месту отвара поново питање онога што je већ названо „епистемолошким јазохм”, са чије се друге стране налази марксистичко схватање развоја. Налазећн у Чернишевског, а у крајњој ,шнији и у Џона Стјуарта Minta (“) изражену сумњу у консеквентност Малтусових претпоставки, Марковић на терену и у методолошким оквирима грађанске хеорије показује апсурдност премиса. Чак и без одбадивања поставке о удвостручавању становннштва сваких 25 година (што одговара стопи прираштаја од око 28 промила), већ и са повећаном стопом од 3%, и са прихватањем деловања закона опадајућих приноса, закључује да су прОхМене у производности рада које су нужне ради задржавања постигнутог нивоа задовољавања потреба хминималне и хМање од 'оних које технички развој стварно обезбеђују. Ово тврђење се доказује једноставним рьем у Ма,\тусов модел позитивне промене у производности рада раније запослених произвођача. Пошто због закона опадајућих приноса контингент којн се запошљава текуће године има нижу пронзводност рада од раније запослених радника, по Малтусу би Сх\едио закъучак да je сада кохшчина хране по становнику мања него раније. Taj мањак представхъа ефекат негативне разхшке у производности рада новоупослегагх, подехъен бројбхМ становника. При томе се претпосхавља непромењена про-

(“) Esesential Works of John Stuart Mill, Bentam Books, New York 1971, Introduction Max Lerner, exp. XI. John Stuart Mill, Autobiography, exp. 29. (»') Две премисе се могу изразити следећим низовима; схановнишхво: А, А+Б=2А, А4-Б4-2Ц=4А, А+Б+2Ц-Ь4Д=BА, Лт-Бз-2ЦI-4Д-х-8Е = =I6А нхд. пропзводња: AQ, AQ + EQ=2AQ, AQ-fEQ 4-211-- Q = 3AQ, ЛО +БО —2Ц--Ю + 4Д Q=4AQ ихд., при чему су А,Б, .. . Е годшшьн прирашхаји схановншпхва, a Q коефицпјент производносхи рада. (Свехозар Марковић, цпт. дело, стр. 157.) (“) John Stuart Mill. Principles of Political Economy, Лондон 1867. (V издање): „Y друшхву чије благостање расхе, схановнишхво обично расхе брже него turo ce развијају меходн рада у пољопривреди, тако да храна поскупљује; меЬухим, постоје периода са јаком хенденцијом ка усавршавању полюпривредне производње.” ... „Y Енглеској и Шкохској по.ъопрпвреда од недавно расте знатно брже него становншптво” (т. 11, стр. 268). „Y неким другим зем.ъама, а нарочито у Француској, бржи напредак пољопривреде него становннштва je још очигледнији, јер иако пољопривреда споро напредује, сем у неколико покрајина, становништво напредује још спорије, и његово се уыпожавагье даље успорава” (стр. 269).