Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

249

СТО ГОДИНА ОД СМРТИ СВЕТОЗАРА МАРКОВИНА

уједињене омладине „Младу Србадију”, Марковић je писао: „Слободњачка (Либерална) партија, која je то хтела, морала je имати непријатеље у свој бирокрацији, која je била врло сњша a није имала ншсакве потпоре у народу. Ви довикивао je Марковић либералима нисте билн кадри да ступите у редове народа и да се из редова народа борите и против глупости, предрасуда и патријархалних појмова народа и против бнрократске системе, већ сте мислили да „одозго" реформишете Србију; да из редова бирокрације уништите бирокрадију. То je било бесмислено зато сте пропали”. Ÿ вези с овом оценом либерала у Србији, треба додати и Марковићеву реалистичку, дијалекгичку оцену српског народа коју je у истој прилици, у полемици с главним идеологом српског либерализма Владимиром Јовановићем, Марковић изрекао, као и Марковићево гледање на тзв. културно наслеђе српског народа, гьегов захтев који je и данас сачувао своју актуелност: „Y нашој, унутрашњој сопствености” мора бити нечега што je тврдо и темелито, иначе ми не бисмо могли опстати до сада као народ; али тако исто мора бити нешто труло и тропшо (између осталог, то су његови патријархални, а не демократией политички појмови), иначе не би били до данас овако слаби, поцепани и покорени туВинцима. Оделити ваља једно од другога (...). Оно само што je за употребу вала чувати; оно што не вала треба избацити наполе". Године у којима je Марковић започео, „сам против свих”, борбу не само против либерала него и против свега што je у Србији његовог времена било труло и назадно, биле су, као што смо већ поменули, године превирања, у извесном смислу и преломне; Србија je у то време била у друштвено-економском погледу веома заостала и врло сиромашна земла, землорадничка, без индустријске производив (ако под индустријом не подразумевамо .ону једну државну војну фабрику, неколнко пивара и десетак парних млинова, колико je тада укупно имала). Али баш у тим годинама тј. у периоду после седамдесетих година почиње бржи привредни развитак који изазива одре Вене потресе и у селима и у градовима. То je време када робно-новчани односи коначно преовлаБују и у селима Србије, када се унутраппье тржиште проширује, а привредни саобраћај измеВу села и града постаје чешћи и интензивнији; када се и по селима масовно отварају дућани и када процес пауперизације селака услед њихове задужености и презадужености достиже врхунац, због чега се морају предузети и неке посебне мере финансијске и правке природе. То je такоБе време када се почев од 1869. и у варошима оснивају прве банке у Србији. То извесно брже продирање и јачање капиталисхичких елемената (ма колико оно само по себи било скромно) у још увек привредно веома неразвијеној, заосталој земли нужно je изазивало друштвене потресе, осиромашавање и незадоволство, бунтовност пауперизованих селака и других група становништва у Србији (школске омладине, широких слојева ситне буржоазије итд.). То je истовремено било оно плодно друштвено тле на којем je и због чета je Марковић могао наћи присталице у Србији, нарочито после свог повратка крајем јула 1870, тле на коме je и због чега je и прогла-