Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

250

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шење Париске комуне, прве радничке владе у Паризу у пролеће 1871 (као и неких ранијих европских револуционарннх и напредних декрета) наншло на релативно значајан одјек у Србији. Већ трећег дана после насилног угушења Комуне у Паризу изишао je у Београду први број листа „Раденик” под уредништвом Светозара Марковића и у првом броју чланак Погибија Париске комуне, којим Марковић у време највећег терора подивљале победничке буржоазије и хајке против социалиста у читавој Европи храбро устаје у одбрану Комуне и њених начала, довикујући њеним клеветницима да ће из старе мржње између радника и господара понићи нове револуције много страшније и веће но што je била Комуна, Коыуни je Марковић посветио неколико својих снажних и убедљивих чланака, а од јула месеца почео je у „Раденику” објављхгвати и Адресу Генералног већа МеЁународног радничког удружена о граЬанском рату у Француској, коју je Маркс написао 30. маја 1871. године. Под идејним утицајем Париске комуне, с једне стране, а као реакција на бирократски систем и централистичку управу тадашње Србије, с друге стране, јавља се join 1871. у Марковића концеиција о општини као основној самоуправно) ћелији организованог друштва и о организовању социјалистичког друштва као тзв. велике опщтине аш савеза општина. Ту кондепцију, која je најпре само два месеца после утушења Париске комуне изнета у једном програму Марковићевих пријатеља и сарадника, Марковић je поновио у политичком програму од новембра 1873. и разрадио у низу чланака у листовима „Јавност” и „Ослобођење” које je 1873. издавао у Крагујевцу. Y основицу своје самоуправне концепције Марковић je ставио општину схватајући je као основну ћелију друштва и као једну целину (економску, управну, просветну итд.), као „облик државе”. која треба да обезбеди економску и политичку слободу народа. Аругим речима, тражећи укидање бирократије, уништење централистичког управног система и његово замењивање системом самоуправних јединица, Марковић je у ствари тражио пуну н радикалну демократизацију Србије, претварање српске државе у скуп слободних општина. „Ништа није луђе писао je тим поводом Марковић но претпостављати, да већнна грађана v земли. већина општина итд. неће да ради као што интереси свију захтевају, да je нужан вечито неки пандур над њима, који ће да чува закон. Уопште ваља сматрати л>уде као људе. Вала увек имати на уму да већина грађана у земли жели да живи својим радом; према томе они желе ред и сигурност, просвету и сваки напредак, који доноси болитак свако.м појединцу, дакле и целом народу. Лаље вала сматрати да су већина луди толико разборити и увиВавнн, да ће умети увек да оиене рад. поштење и способност својих суграЬана, с којима су сваки час у додиру; према томе, да ће она умети увек у свом блиском кругу да избере најболе и најпоштеније луде, којима ће повернти вршење својих општих послова. Ето откуда ми изводимо потребу општинске самоуправе. Ми никако не сматрамо, да општина има неке тако одвојене интересе, да се ти интереси целе земле не тичу, да општина може бити држава у државн’... Што се народи буду више развијали, све ће