Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

605

ПРИКАЗ!!

менти плаћања у савремеыом промету (вирман, чек, компензација), Бео град 1975). 5) Проф. Meichsner ми упућује затим и цео низ примедаба хехничког и рачунског карактера. Йако нисам још све преконтролисао могао сам по првом прегледу установити да je знатан број тих примедаба иеоснован. Навешћу неколико случајева. А. Проф. Meichsner ми приговора да сам погрешно навео да je у САД новчаницама признат статус законског средства плаћања године 1933, тако да je од тада и у тој земљи могло битн извршено плаћање како у металлом новцу тако и у новчаницама. Проф. Meichsner каже да je то нетачно jep je „једновремено била не само укинута конвертибилност већ и забрањено свако плаћање у злату па чак и конфисковано све злато...” (стр. 229. приказа). О овој забрани и ja говорим детаљније на другом месту (в. стр. 13. и стр. 78. моје књиге). Међутим, моја тврдња о признању новчаницама статуса законског средства плаћања није у супротности са овим тренутним мерама у САД, усмереним на успостављање стабилности поремећене светском економском кризом. Y то се проф Meichsner могао уверити да je погледао садржину америчке »Joint Resolution« од 5. јуна 1933. коју ja цитирам in extenso на стр. 78. .моје књиге (фуснота 28). Том одлуком су као што je познато укинуте сее златне клаузуле у обавезама које гласе на доларе САД и прописано да ће такве обавезе, било да су настале у прошлости или које буду у будуће настајале, „бити испугьене плаћањем долар за долар у оном кованом или папирном новцу (подвукао В.К.) који у време плаћања буде законско средство плаћања (подвукао В. К.) за јавне или приватне дугове”. Управо на основу ове одредбе Joint Resolution од 1933, ja сам рекао да су у САД новчанице као законско средство плаћања изједначене са металним новцем, те je горња примедба проф. Meichsnera, била неумесна. Б. Проф. Meichsner даље примећује да ми наводно није тачна рачуница о паритету Жерминалног одн. Поенкаревог франка према злату (стр. 230). приказа). Он то тако наводи као да сам ja сам вршио неке обрачуне и прерачунавања или просто цифре измишљао. Y ствари, податке о томе сам узео из кгьиге »Influence de la dépréciation monétaire sur la vie juridique privée« (Paris, 1961) y којој je, измеЬу осталих, објављена и студија Doucet, Jean-Paul-a под насловом »Le franc du 8 mars 1803 au 27 decembre 1958«. Y тој студији ce налази дефиниција франка из Закона од 7. жерминала године XI, a која гласи »Cinque grammes d’argent au titre 9/10 de fin constituent l’unité monétaire qui conserve le nom de franc«. Јединица je, каже ce даље y студији Дусеа на првом месту везана за сребро, али je исто тако била везана и за злато, према релацији између два метала од 15 1/2 према 1. (стр. 10). Затим су у форми табеле дати подаци о златном паритету франка од франка жерминала (8. марта 1803) и франка Поенкареа (25. јуни 1928) до франка Пинеа (Pinay-a) (27. децембра. 1958). Према тој табели франак жерминала садржи 290 мг. финог злата, а франак Поенкареа 59 мг финог злата (стр. 24). Исти подаци су дати и на другом месту студије. По извршеној девалвацнји од стране владе Поенкаре-а „франак je каже се у студији Дусеа сачувао своје име, али je изгубио четири петине своје стварне вредности, од 290 мг. финог злата он прелази на 59 мг.” (стр. 15). За франак Поенкаре се наводи и друга цифра за његову златну садржину, 65,5 мг. злата, а за франак жерминал 322,58 мг. злата. Ту није у питању чисто злато, него злато 9/10 финоће (в. чл. 2 француског закона од 25. јуна 1928. г.). Ja се нисам послужио овим цифрама у којима се изражава француски степей финоће, jep сам хтео да утвр дим проценат девалвације франка изражен у чистом злату. Према томе, никакве контрадикције у моме текстур нема. Ц. Што се тиче златног паритета фунте у 17. и 18. веку навод да je њена златна вредност изражена у односу 3 фунте, 17 шплинта и 10 1/2 пенија за једну унцу финог злата узео сам из књиге проф. Мана ( 17 )

(IT) Mann, цит. дело, стр. 33.