Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

494

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ако je то тако, онда je изван сваке сумнье да интерна упоредна проучавања морају да обухвате не само law in books него и law in action. И када су у питању међународна упоредна проучавања, пожелно je да она буду вршена са познавањем не само теорије и законодавства него у могућној мери и праксе. Та „могућна мера” je очигледно условлена степеном оствареног праћења примене права у појединим зехмлама и подацима доступним истраживачу, с оОзиром да би, из низа разлога, пре свега практично природе, било врло тешко имати непосредан увид у живот правних прописа у туВој земли. Та тешкоћа je у случају интерних упоредних проучаваььа много мања, јер истраживач може, у крајњем случају, и сам да стиче одтоварајући увид у праксу примене права у нашим републикама и покрајииама; задатак би, меЬутим, био умногоме олакшан када би се ово праћење вршило на малочас сугерисани начин организовано и систематски. Овако спроведена интерна упоредна проучаваньа добила би пожелну пуноћу, у ком случају би у односу на њих отпао онај често оправдан приговор који се ставла на резултате правних истраживања, а поготову упоредноправних, да су вршена претежно или чак и исклучиво проучавањем теорије и законодавства, али без доволног увида у праксу и да су, из тога разлога, понекад дефектна. Тешкоће приликом интерних упоредних проучавања. Међу тешкођама које иначе прате упоредноправна проучавагьа, у случају интерних упоредноправних проучавагьа у Југославији не јавлају се неке од њих. Несумњиво најзначајнија међу овим тешкоћама које се овде не појавлује јесте она ко ja често наста je када се врши упореВнвање права држава које припадају различитим друштвено-економским уређењима. Када je то случај, а посебно када се пореде правни системи односно правни институт који припадају, пре свега, буржоаском и социјалистичком друшгвеном уређењу, неопходно je стално имати у виду различите основе на којима почивају ова два уређења, тако да се и њихове институције (чак и када се појавлују под истоветним називом) каткада суштински разлнкују у погледу своје улоге односно сврхе коју имају у датом уређењу ( 9 ). Y случају упоредних проучавања у оквиру југословенског правног система ове тешкоће нема и тимс нема ни опасности да се, формалноправннм приступом проучавању, занемаре овакве суштинске разлике. Целокупан југословенски правни систем почива на једннственнм начелима, тако да у том погледу измеВу основа на којима почивају уређења појединих републпка односно покрајипа нема никаквих разлика. Њихови правни системи су прожети истим јединственим духом, почивају на нстоветнил! начелима самоуправног сошцалистнчког уређења. Отуда при овим проучавагьима не вребају опасности неодолевања сиренским гласовнма каквн могу да заведу неуке и невеште морепловце у водами упоредноправних проучавања. Наш истраживач не мора да размишла о томе шта представла background одреВеног правног института и како се тај институт уклапа у дато друштвено уређење што je иначе каткада, посматрање.м са стране, врло тешко открити и правилно

(0) О овоме ш£ше у наведеном раду Упоредна проунаоавања у уставном праву. стр. 130—131.