Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

РЕФОРМА ЛОКАЛНИХ ОРГАНА ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ И УПРАВЕ У ПОЉСКОЈ У ПЕРИОДУ 1972—1975. Г.

I

Организација апарата државне власти и управе која je усвојена y социјалистичким државама произилази из двеју премиса: 1) из општих поставки марксистичко-лењинистичке науке о држави; 2) из специфичних друштвено-економских и политичких услова и традидија, створених у току развоја појединих народа. Другим речима, комунистичке партије, које врше руководећу улогу у социјалистичким државама, кад одлучују о усвајању у датом периоду једног од вигае могућих системских решења усвајају своју интерпретапију ошптих поставки марксизма-лењинизма прилагоВавајући их специфичним условима своје земље у датом периоду и дајући им конкретну садржину. Оне узимају у обзир већ постигнуте резултате у изградњи социјализма a истовремено стварају претпоставке за даљи најбржи могући развој социјалистичких друштвених односа. При томе, међутим, оые узимају у обзир оно што je у марксистичко-лењинистичкој науци о облику државе значајно са гледишта карактера те државе као социјалистичке државе. Стога се п.о. у организации локалних органа државне власти и управе која je усвојена у разним социјалистичким државама провлаче како ошпти елементи који се понављају, тако и специфични елементи, својствени искључиво појединим државама или њиховим групама. Теоретске основице облика социјалистичке државе створио je В. Лењин 1917. г. и у току наредних година и истовремсно проверио своју концепцију у пракси у периоду стварања совјетске власти у Русији. Као полазну тачку он je узимао како утврђења К. Маркса и Ф. Енгелса о потреби разбијања буржоаског државног апарата и потреби стварања нове државе диктатуре пролетариата, засноване, поред осталих, на искустеима Париске комуне, као и на искуствима савета делегата у руским револуцијама 1905 —1907. и 1917. г. По Лењиновој концепцији облика социјалистичке државе социјалистичка држава треба да буде совјетска република, Тј. република савета делегата радника и сиромашних сељака, као органа револуционарног народа, које бира народ и који су за свој рад одговорни народу, који се бирају у свим једини-