Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

цама основне административнотериторијалне поделе земље, а не само у центру, који изражавају интересе и вољу радног народа у одређеној области питања, дакле као самоуправних органа, даде као радних органа који обједињују нареб'довану и извршну функдију, тј. који стоје изнад осталих струковних органа државе. По свима тим обележјима, ова концепција je била супротна концепцијн буржоаске парламептачне републике. Њу je В. Лењин изложио у многим својим говорима и ширим расправама С 1 )- Она се може репродуковати ина основу политичко-организационих аката којима се установдава и нравно учвршћује власт савета делегата радног народа у Русији a који су донети за Лењиновог живота и припремдеыи уз н-егово активно учешће ( г ). МеВутим, у овом последњем случају треба одвојити оно што je у Лењиновој концепцији совјетске републике било осноено, опште, што одражава социјалистички карактер државе, од оног што je у њој било специфично руско, што je произилазпло из посебних услова у којима се она остваривала у послереволуционарној Русији. Изложена концепција вршења власти преко савета, усвојена најпре у Совјетском Савезу а затим, после другог светског рата, у осталжм европским социјалнстичким државама, у појединостима се могла остваривати и остваривала се на разне начине у разним земљама и периодима, зависно од конкретних услова места и времена, поставдених задатака и усвајаних метода разрешавања основних проблема социјалистичке наградив. Разлике у решењима која су усвајана у пој единим земдама к периодима односиле су се на начин бирања представничких органа, форме одржавања контакта измеЬу иредставника и бирача, начина опозиваньа посланика делегата, делокруг представничких органа, посебно локалних, однос врховних органа државне власти и управе дрема локалннм саветима, однос представшгчких органа према својим сопственим изврпшим и управним органима, начин формирања ових последних, утгутрашњу организацију представничких органа, гвихову повезаност са форумима партије и других политичких организација ко je су у саставу иародног фронта, као и на друга посебна шпања. Немогуће je ту навести конкретно примере у том погледу, jep би их било веома много. Посебно много специфичних обележја показује скупштински систем у Југославији, како у погледу начгша бирања скупштина, тако и у погледу њихове надлежности. Ипак у сваком случају, како изгледа, задржана су општа обележја лењгшистнчке концепщце вршења власти народа преко савета (одбора), под руководством партије ра,дничке класс, марксистнчко-лењиннстичке партије. То се односи и на По деку, у којој се Лен>lшова концешшја вршења власти преко савета адекватно прилагоВена садаппыш условима остваривала већ у периоду 1944—1952. г., дакле у периоду Народног земадског савета (Krajowa Rada Narodowa) и све потпуније у периоду

(1) Ту имам на уму радовс из 1917. г., а пре свега; ~0 задацима пролетариата у садаппБој револуцији", ~0 задацилха пролетариата у нашој револуциЈп", „Држава и рево луцнја” птд. (2) Ту се нарочито ради о тзв. ~Октобарским декретима", као и о Уставу РСФСР од 1918. г.