Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПОЈАМ ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

1. Претходно терминолошко питање.

Да бисмо се колико год више обезбедили од недовољно прецизне употребе израза „друштвена опасност”, „друштвено опасно” дело у оквиPY кривичног права ми ћемо претходно покушати да ближе одредимо гьегов логички садржај. На први поглед можда се може учннити да ту стварног проблема и нема. Шта би ту, одиста, могло бити спорно? Имамо посла са једним изразом који je давно већ у научно] употреби управо као такав, у таквом свом облику. Какав нам смисао тог израза сугерира текст самог Кривичног законика. Из дефиниције кривичног дела Законика као друштвено опасног дела, (чија су обележја одређена законом) ми заправо ништа ближе не сазнајемо о томе шта би са становишта законодавства требао да значи израз „друштвено опасно” дело. Законска дефиниција као да полази од тога да je то израз који je сам по себи довољно одређен и јасан. Можемо, стога, закључити да дефиниција кривичног дела Законика, коју он заснива на елементу друштвене опасности, не пружа одговор на питање шта je друштвено опасно у оквиру нашег крнвичноправног поретка. Да ли можемо тражити непосредније објашњење тог израза у оквиру других одредаба Кривичног законика? Према одредби члана 1. Кривичног законика као друштвено опасна дела се наводе акти насиља, самоволие, привредне експлоатадије и друга друштвено опасна дела ко] а су уперена против одреВених вредности личности грађана, као и против економског, друштвеног и политичког уређења југословенске заједнице и њеног државно-правног поретка. Из ове законске поставке, у ствари, више сазнајемо о томе који су основни видови друштвено опасног понашања и против којих су вредности југословенског друштва они уперени. Али, шта je опасно дело по вредности, чију повреду Законик запрећује кривичном санкцијом, из те поставке не можемо непосредно да утврдимо. Y обичном смислу под „опасним” се подразумева постојање једне неповољне могућности, могућности наступања ове или оне непожел>не