Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

518

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

или штетне последние. И у моменту у коме се те последние и остваре, та опасност престаје да постоји као таква и преобраћа се у једну непожел>ну, неповољну стварност у штету. Ово ланчко схватање израза „опасно” ако механички пренесемо на појам „друштвена опасност” из Кривичног законика, морали би доћи до закључка да je „друштвена опасност” повезана само с могућношћу проузроковања штетних последица, а не и са самим њиховим ироузроковањем, то јест само са угрожавањем социјалистичких друштвених односа и вредности, али не и са њиховом повредом. Y последнем случају, како истине Марков, говорили бисмо о „друштвеној штетности”. (>) Овакво тумачење, наравно, не може бити прихваћено у науци. Пре света, оно je неприхватлзиво са формално-јуридичке тачке тледишта, jep се терминологија кривичног права у основи одреБује кривичним законодавством, а у овоме се говори о друштвеној опасности и у погледу оних дела, код којих су штетне последние већ наступиле. Y суштини ствари су сложеније. Када говори о друштвеној опасности као о основном обележју кривичног дела, законодавац уноси мало дублэи смисао у тај израз. Он има у виду опасност по друштвено-политички систем и државно-правно уређење, по друштво као целину, а не опасност за нарушавање једног или другог конкретног друштвеног односа и вредности. Због тога, чак и она дела, која су већ проузрок овала ову или ощ промену у датом конкретном друштвеном односу, не престају да буду опасна за друштвени систем као целину, за његово учвршћивање и развитак, за напредак социјалистичког друштва. Та дела су постала штетна за конкретан друштвени однос, оштетила су једну страну друштвеног или државног уређења, али продужавају да буду опасна за уређење као целину. И управо кроз своју штетност за конкретан друштвени однос, кроз оштећење једног или другог интереса друштва или појединих гьсгових чланова, она вређају и социјалистичко друштвено уреВење у посебним његовим видовима, а отуда стварају још опиилзивију претњу опасност за његово постојање или бар за његово јачање, за његово учвршћивање и развитак у целини. Према томе, друштвена опасност не мора да се испољи кроз повреду датог кривичноправног објекта. Та повреда je само облик кроз који се друштвена опасност може да изрази. Суштина те опасности je у томе што она изражава негативан став учиниоца у односу на развој социјалистичког друштвеног система, у односу на напредак друштва. И испитивање степени друштвене опасности не ограничава се само у оквиру конкретног случаја; конкретно дело може да подрива стабилност система државних економских мера на много широј основи. Taj негативан утицај треба процењивати с обзиром на сва (стварна и могућа) слична дела. Треба, додуше, нагласити да посезање на друштвене односе, као и свако посезање уопште, јесте најтеже, када je доведено до краја, то

(!) И. Марков: К’м в'проса за обшествената опасност на прест’пного деанне, Содиалистическо право, 1957/5.