Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

521

ПОЈАМ ДРУШХВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Y основи, материјално схватање кривичног дела представника природноправне школе, има фантастичан карактер. Из два разлога. Прво, зато што се кривичном делу прилази као нападу на вечита, непроменл>ива права човека која постоје ван и незавнсно од државне регламентације. И због тога што се оно, по правилу, односило не на реално постојеђе друштвене односе, већ на оне које се хоће. Отуда, то схватање je имало идеалистичкй карактер.

ц) Чисто идеалистичке теорије магеријалног обележја кривичног дела

Као идеалистичке теорије о материјалном елементу кривичног дела свакако се могу да оцене и све досад изнете концепције о матер ијалн ом обележју кривичног дела. Али, овде ће бнти речи о буржоаским дефиницијама материјалног обележја кривично гдела са неприкривеяом идеалистичком филозофском основой. Тако je Кант кривично дело доживлавао као нарушавање априорног моралног закона, који се јавља као лични закон воле, присутан у ньему и који, заједно с тим, лежи у основи позитивног законодавства. ( 7 ) Хегел, полазећи од концепције права као опште воле, у кривичном делу je видео свесно одступање воле од ошптег права. ( 8 ) На тај начин, .материјално обележје кривичног дела по Хегелу се корени у субјективним својствима појединог волног акта, који подразумева објективно постојање надискуствене категорије свеопште воле. На истим филозофско-теоријским позицијама палазе се и они теоретичари који у кривичном делу траже напад на норму или на субјективно право господара или сматрају да je кривично дело напад на правно добро ( 8 ). Све те и њима сличые теорије, у суштини како примећује Дурманов „представлају само продукт свести и немају основ у објективној стварности”. ( î0 ) На тај начин ове теорије, које или одричу материјално обележје кривичног дела или га своде на јуридичку характеристику (напад на норму, на правно добро), треба сматрати директно идеалистичким. д) Еклектичке дефиниције. материјалног обележја кривичног дела Теоретичари, који су изграђивање . кривичног права поставили на методолошким основама вулгарног матери јализма, ако су хтели да остану доследни својим теоријско-филозофским уверењнма, морали су кри(7) А. А. Пионтковскиј; Уголовно-правовпе воззренкја Канта, Фојербаха и Фихте, Москва, 1940, стр, 28—33; 49—52.

(s) X. Гегели Философија права, Москва, 1934, стр. 111. (8) Л. Е. Владимиров; Уголовниј законодател. как воспигатељ народа, Москва, 1909, стр. 108 (према Н. Д. Дурмапову: Поньатие преступленија, Москва Лењинград, 1948, стр. 108). (io) Н. Д. Дурманов: Поњатије преступленија, Москва Ленинград, 1948, стр. 123,