Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

520

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аруго схватање кривично дело одређује као оно нарушавање закона, које, у ствари, представља напад на неприкосновена права врховне власти односно на права и безбедност друшхва и приватних лица. ( 3 ) Y ствари, за оба ова схватања je характеристично да кривично дело одређују као деликт којн je уперен против права и безбедности друштвене целине. Ови се концепти наслањају на социјалну и политичку идеологију апсолутизма, која владајући систем сматра идеалинм, câMHM оваплоћењем воље божје, у коме je обезбеђено благостање и срећа за све и за целокупно друштво. Свако посезање за основама тог уређења, а исто тако на систем мера експлоататорске полицијске државе, које имају за циљ заштиту тог уређења, теоретнчари апологети апсолутизма су сматралн као непосредан или посредан напад на интересе свих чланова постојећег друштва. Но, материјална дефиниција кривичног дела код теоретичара у апсолутистичким државама, одражавала je природу ових права, која су, реално, имали само припадници владајућег друштвеног слоја. Она je у ствари маскирала класни характер кривичног дела и казне. б) Материјално обележје кривичног дела у науци природног права. Изражавајући идеје тада прогреснвне буржоаске класе, која je дошла на власт, најнапреднији представници школе природног права, проглашавали су за кривично дело понашање које напада на законе природе или које наноси штету друштву и појединим његовим члановима. Ова дефиниција, апстрактно узета, рекло би се, да се поклапа са дефиницијом апсолутистичких законика. Али, она има у виду не стварно постојеће феудално-апсолутистичко уређење, већ друштво идеално изграђено на вечитим законима разума, то јест фактички класно буржоаско друштво. Представници школе природног права, полазећи од идеје друштвеног уговора у кривичном делу су видели напад на друштвени уговор и на природна права поједииаца, која штити тај уговор. То je значило битно ограничавање сфере кажњивих радњи. Тако je Монтексије сматрао да кажњавању могу бити подвргнуте само радње које су криминалне по својој прггроди, у које je убрајао нападе на друштвену безбедност. ( 4 ) Бекарнја, позивајући се на природу разума, истицао je да су кажњиви само напади на друштво и његове представнике и на слободу и сигурност грађана. ( 5 ) На теорији природних права човека делимично je изграђено Фојербахово учење о кривичном делу. Он je писао да кривично дело у кривичноправном смислу речи представља напад на право које постоји независно од државних санкција. (°)

(3) Н. Д. Дурманов: Поњатие преступление, Моска Лењинград, 1948, стр. 71. (4) Ш. Монтескије: О духе законов, рускн превод, Москва, 1900, стр. 85. (5) Ч. Бекарија: О преступлено ја.\ и наказанијах, у руском преводу М, М. Исаев, Москва, 1939, стр. 228—229. (6) A. Feuerbach: Lehrbuch des gemeinen in Deutschland gültigen pcinlilchen Rechts, 1847, § 22 (према H. Д. Дурманову: Понјатае преступленија, Москва Ленинград, 1948, cip. 78).