Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

523

ПО JAM ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

Таганцев je кривично дело схватио као дело штетно за појединце и друштво, па збЪг тога и забрањено законом. ( 13 ) Лист je у кривичыа дела убрајао само оне деликте који представљају „особито опасан пробој у поредак јуридичких добара”. ( м ) Лист je остао у зачараном кругу. Крнвично дело, по његовом мишљењу, je qcoбнто опасно за правно добро, а правно добро одређујемо као добро заштићено у правним нормама, које установл>ава законодавац. Због тога се код Листа материјална дефинипнја кривичног дела преобраћа у формалну одредбу, заснивајући се на самоволии законодавца. Познани руски грађански писац Познишев био je веома резервисан према сваком покушају давања научне дефиниције кривичног дела у наслону на његов материјални елеменат. ( 17 ) Међутим, како je сматрао да законодавац у утврђивању кривичних инкриминација ипак мора полазити од неке друштвено-политичке принципе, он je посредно признао значај материјалног елемента у разум евању унутрашње природе кривичног деликта. Тако, по њему, полазна основа законодавца у изграђивању система кривичноправних инкриминација јесу огппги иытереси граЬана и друштвени напредак. Отуда, ако крнвично санкционисање једног понашања не би могло да буде у служби дал>ег развоја друштвених односа и установа, то дело не би требало да уђе у крут кривично кажњивих радии. И даље: ако једно понашање погађа само интересе једне друштвене класе, а да истовремено не противречи интересима општег друштвеног напретка, не бя смело, такође, да добије кривичноправну квалификацију. МеВутим, све ове дефшшције карактерише примена еклектичког метода у науци. Оне представљају неуспео покушај да се унутрашња садржина кривичног дела објасни на темељу спајања формално-јуридичких и социјалних елемената кривичног дела. Y тим дефиницијама социјални елеменат je до те мере расплинут да готово ништа не казује о правој природи кривичног дела: суштински, класьш елеменат кривичноправне друштвене инкриминације код ових еклектичара криминалиста je потпуно одсутан.

e) О „магеријалној противправности" као елемента кривичног дела у буржоаској теорији Пут по коме je пошла буржоаска теорија кривичног права, покушавајући да помоћу антинаучних концепата помогав буржоазији да прикрије њену тежњу да се ослободи властите, њој самој, већ постале неугодне законитости, довео je до учења о материјалној противправности к'ривичног дела. Појам материјалне противправности, са још већом ' очевиднсшћу него појам формалне противправности, предодређен за заштиту класних интереса буржоазије при разматрању кривичних дела, није био довољно разраВен у буржоаској литературы. Ипак, теорија материјалне

(is) И. С, Таганцев: Лекции, т. I, 1902, стр. 12. (16) Ф. Лист: Учебник уголовного права, Обшчаја част, Москва, 1903, стр. 120. (17) В. Познишев: Основние начала науки уголовного права, Москва, 1912, стр. 127.