Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

524

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

противправносхи очигледно у бити представља одрицање од принщша „нема кривичног дела без указивања на то у закону'". Да би замаскирали суштину конструкције материјалне противправности, ко ja се јавља као покушај дефинитивно! напуштања буржоаске законитости, грађански теоретичари кривичног права покушавају да створе утисак да се о материјалној противправности говори само онда када „дело противречи циљевима правног поретка, који се састоје у заштити правних норми” или да се као социјално штетно сматра оно дело које „противречи нормама, које регулишу људске узајамне односе у социјалном животу”. ( 18 ) Откривању стварне суштине материјалне противправности у великој мери je допринело то што je управо кривично право немачког фашизма у први план истакло материјалну прстивправност. Основой материјалне противправности у фашнстичкој Немачкој псстаје повреда тако званог националист дуга и верности према немачком народу. Не треба посебно доказивати да се ова поставка, коју je фашистичка „теорија” кривичног права оберучке прихватила, у суштини директно сводила на тотално одбацивање граЬанске законитости и „објаву рата судијској везаности за кривичним законом и бићем кривичног дела” ( 19 ) као јединствене основе кривичне одговорности. Значи, у епохи када je капитализам ушао у фазу империализма, у којој, у неким буржоаски урећеним земљама, започшье фашизација државног апарата, буржоазија ce није више могла задовољити постепеиим слабљењем законитости и правних гарантија личности. Да би могла апарат кривичног правосуђа да учини што ефикаснијим у гушену отпора пробуђеног пролетариата, она je покушавала да се ослободи и последњих остатака грађанске правне законитости, коју je раније сама тако енергично и одушевљено уводила у своје законе. И баш то заоштравање класне борбе у капиталиетшпеом друштву нлшеријалистичке епохе у буржоаској теорпји напило je одраза у стварању конструкције материјалне противправности, која треба да рационализује употребу кривичног права као средства гушехьа било каквог отпора према постојећем експлоататорском буржоаском поретку.

3. Марксистичка концепцией појма друштвеке опасности кривичног дела ( историјско-класни приступ)

Y претходном одељку смо видели да и ыеВу добуржоаским и буржоаским ауторима се срећу покушаји да се кривично дело одреди као дело које je .дптетно за друштво", Koje je „штетап напад на животне услове друштва". Но, будући да у свои објашњењу социјалне природе крхшичног дела пренебрегавају класно-политички люменах као одлучујући критеријум сваке кримииалне политике и кривичног права, ови радикалнији ау-

(iR) Л. Шуберт: Об обшчестБСНној опасности преступного деапија, Москва, 1960, стр. 80. (19) Л, Шуберт: Об обшчественној опасности преступного деапнја, Москва, 1960, стр. 80.