Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

526

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на одређених видова људског поиашања нису стајале правые санкције. Првобитно људско друштво, које je било заједница интереса у реално.м смыслу, преступе својих чланова решавало je на моралној и религијској основи. Кривично понашање, а са тиме и његова друштвено-класна опасност, није ни могло да постоји у првобитнохм друштвеном уреВењу, с обзиром на социјално-еконохмске и духовые односе који су владали у њему. Y тохМ уре&ењу постојао je систем колективне својине на средствима за производњу. И „колективни рад као неизбежан услов опстанка при крајње примитивним производным односима нужно je раВао моралне норхме и обичаје узајахмне похмоћи, другарства, дисциплинованости, који, за разлику од њихових антипода егоизхма, грамжљивости, анархизма, по својој суштини нису хмогли да створе кривична дела”. ( 23 ) То, наравно, не значи да се у првобитиом, родовском уређењу нису вршила дела ко ja су представляла опасност за поједине његове чланове или за цео род или плвхме у целинн. Историјске анализе показују да су се у то врехме чинила таква дела као што je хшшавање живота, наношење телесных повреда, отхмице жена, родоскрвнуће. Али та дела нису Схматрана за кривична дела. Првобитно уређење ce je заснивало на начелу јединствених, солидарных економско-соција,\них интереса и зато за њихову одбрану нису биле потребив принудне, правые норхме. Повреде, унутар племена или рода, интереса или добра појединог лида, сматраые су као посее његова лична ствар или ствар његових блиских. Y оном периоду исторпјског развоја људског друштва када се оно, ус.\ед нараслих противречности из.меВу производных снага и производных односа, поделило на непомирливе класе, настала je потреба да се средствима кривичне репресије заштите интересы експлоататорске хмањине. ( 24 ) Процес стварања кривнчноправних норми, којима се утврБују крнвична дела увек се, дакле, одиграва у одређеном историјскОхМ оквиру. Y сваком периоду државно организованог људског друштва постоји одреБени скуп људских понашања која се инкримишшгу као друштвено опасна. Y зависности од објективног економског и политичког развитка историјски обим и садржина појма друштвене опасности се мењају.

б) Класна суштина појма друштвене опасности кривичног дела

Историјска променљивост појма друштвене опасности кривичног дела открива нам друштвено-класну основу тог појма. Појам друштвене опасности кривичног дела има своје корене у друштвено-политичкој практ си. Класни характер друштвене опасности произлази из ейме њене суштине. Друштвено опасно je оно дело ко je вреВа или прети да повреди

(23) Н. Ф. Кузнецова: Преступление и преступное!, Москва, 1969, стр. 8. (24) Ф. Интеле: Происхождение сем'и, частно} собственности и государства, Москва, Политиздат, 1965, стр. 23—78; А. С. Шл»апочкиков- Происхождение уголовного права, Москва, 1934, стр. 25; М. Д. Шаргородскиј: Наказание по уголовному праву експлуататорского обшчества, Москва, 1957, стр. 9—lB.