Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

525

ПОЈАМ ДРУШТВЕНЕ ОПАСНОСТИ КРИВИЧНОГ ДЕЛА

торн предграђанске и грађанске науке, у суштини су морали стати на пола пуха. Зато се о њиховим дефинидијама општег појма кривичног дела, са материјалног становшпта, може говорити само као о псеудосоциолошким конструкцијама, које објективно, хтели то њихови аутори или не, прикривају класно-политичку садржину кривичног дела и кривичноправне репресије уопште.

а) Исторщска променљнвост појма друштвене опасности гсривичног дела

Материјалистичко схватање друштвене опасности кривичног дела полази од тога да je друштвена опасност историјско-класна категорија. Кривично дело као социјално, класно-политички неприхватљив начин друштвеног понашагьа јавља се на одреВеном степену исторкјско-политичког развоја друштза то jecx са настанко.м класних друштвено-политичких односа и установа. С 2O ) За исхоријско-материјалистичку кривичпоправну науку кривично дело je оно друштвено непожељно понашање ко je не напада неке алстрактно, метафизички замишљене интересе, већ конкретне друппвене установе и односе, које одреВени државно-правни поредак установљава у циљу заштите влада јућих интереса. Зато „појам кривичног дела како пише Владимиров не може бити јединствен за сва времена и народе; представа о суштини дела и садржини дела, ко ja су дроглашавана за кривична, мегьала се заједно са сменом друштвено-економских формација, са променом класне структуре друштва”. ( 21 ) Не постоји, дакле, друштвена опасност кривичног дела уопште, на апстрактан начин. Може се једино говорити о друштвено ј опасности кривичног дела с обзиром на историјски конкретен облик друштвено-политичког живота и с обзиром на одређену друштвену класу. Из реченог произлази да се одређена дела проглашавају за штетна, опасна за друштво не на основу вечито лештимне, непроменљиве принципе, које не би зависили од друштвено-политичког развоја човечанства, како су покушавали и како покушавају да тврде буржоаски теоретичари кривичног права. По речима Маркса „... друштво се не заснива на закону. То je фантазија правника. Напротив, закон се мора заснивати на друштву, он мора бити израз његових ошптих интереса и потреба, који произлазе из датог материјалиог начина яроизводгье, у супротности са самовољом појединог индивидуума”. ( к ) Као и свако људско деловање, тако и деловагье које се на оеом или оном стадијуму људског друштва, признаје за штетно, друштвено опасно, ми морамо да разматрамо у уској вези са бнтним економским, социјалннм и политичкнм односима. Кривично дело као правка забрана одреЬеног људског понашања не постоји од оснивања друшчвене заједнице л>уди. Иза првобитних забра-

(-0) A. A. Пионтковскнј: Учение о преступлении, Москва, 1561, стр. 7; 11. Срзентић АР А. Стајић: Кривично право, Сарајево, 1968, стр. 76. (ei) Уголовное право. Част обшчаја, Москва, 1966, стр. 92. (22) К. Маркс, и Ф. Еигелс: Сочиненија, т. 6 стр. 259.