Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

482

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ку. Као што нема слободног народа ако он угњетава друге народе, тако нема ни слободног човека ако je човек привесак каквих спољних механизама и ако народ у коме живи и ради није Слободан, тј. не конституише се својом одлуком као самоуправно друштво. Целокупно, а нарочито целокупно политичко дело Свехозара Марковнћа изражава три трајна и актуелна принципа од којих зависи социјалистички и демократски преображај. друштва и уопште процес људске еманципациј e. Први од тих принципа, je најдоследније изразио Маркс, излажући своју мисао. да комуна није била револуција која je тежила да мења облик државе, већ „револуција која je усмерена на раднкалну промену државе и политике”, „да би аутентичны људски живот био извор и облик политике, док она траје у облику комуне, односно самоуправе”. Друга принцип прожима радикалну демократску мисао грчке политичке филозофије, нарючито Сократа, и напредну политичку мисао Ренесансе, и, према њему, пријатељство народа и човека, могу се лако одржати и задобијати ако се схвати да „они нпшта лруго не траже него да не буду упьетавани (Макијавели)”. Трећи принцип je садржан у познатој мисли Тита да народи не траже ништа друго, већ да буду своји и живе на сво.м, тј. да буду самостадии и независим, слободни и да живе у миру. Уводећи нас у политички и културни модернизам, без којег нема ослобођења од заосталости и утљетавања, дело Светозара Марковића je и један од солидних беочуга у ланцу ослобо дилачке и хуманистичке л\шсли и акције света.

Јован Ђорћевић