Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

коме je сваки појединац суверен над собом а које, истовремено, мора ускладити сувереност над собом са сувереношћу свих над свима.“ 3 Историјско искуство показује да очекивања која је проузроковала идеја о револуцији и демократији нису никад до краја остварена. Јаз између жељеног и достигнутог може бити и био је различитог обима. To се показало у ходу историје од Француске револуције, преко Америчке до Октобарске. Француска револуција је прогласила потпун раскид с прошлоћу. Отуд, у њој је, посебно у времену владавине јакобинског терора, важило и правило окрутне ликвидације аристократског дела старог друштва. Терор и демократија немају, пак, ништа заједничког. Јер, терор је супротан самој идеји, која је била у сржи Француске револуције, о неопходности изградње новог друштва слободним пристанком свих његових чланова. Стога, Токвил ће написати да је Америчка револуција, за разлику од Француске, пример нереволуционарног успостављања демократије. Срећа је Американаца, истицао је Токвил, што су достигли демократију без потребе да преживе патње демократске револуције, што су рођени једнаки уместо да постају једнаким. 4 Неопходност француских револуционара да порекну своју аристократску и феудалну прошлост, да одвоје католичку цркву као битан ослонац француског аристократског друштва у прошлости од нове демократске државе-нације тражила је од њих развиће демократске филозофије и теорије о универзалности природних права. За разлику од Американаца који нису имали потребе да улажу велике напоре у стварању апстракција како би себе прогласили слободним и једнаким (њихови су социјални услови били блиски овим идеалима, јер су енглески пуританци и други исељеници оставили у старом свету аристократски поредак да би у новом живели као слободни н једнаки), францускн револуцнонарни мислиоци то су морали чинити, јер њихова историја нпје нудила подршку за тврдњу о слободи и једнакости францускнх грађана. Стога и тако велнки значај Декларације о правима човека н грађанина и инсистирање на њеном нормативном карактеру. Ипак, не сме се превидети да је Лафајет, користећи се искуствима које је стекао као офнцир у америчкој војсци у рату за независност, у ту декларацнју пренео скоро дословно Џеферсонове формулације о људским правнма пз Декларације о независности, коју је у јулу 1776. године прогласило 13 америчких држава. Наиме, Џеферсон је написао да су очигледне следеће истине: „Да су сви људн створени једнакн; да су им од Творца подарена пзвесна неотуђнва права;

3 Francois Furet, „Democracy and Utopia", Journal of Democracy, Number 1, January 1998, p. 65.

4 Алекснс де Токвил, О демокрашији у Америии, Сремски Карловци, 1990, стр. 21. и сл.

328

Будимир Кошутић, Идеја револуције и држава народа српског (стр. 325-345)