Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

га иначе понекад одликовале, он се толико замерао баш онима који су имали моћ и полуге одлучивања да је свима било јасно да he у погодној прилици и лако „платити цех у партијским обрачунима. Иако је у таквим збивањима било и других, на Факултету и у друштву, баш он је као најнемоћнији елиминисан по кратком поступку када је режим кренуо са репресалијама 1971. године. Избацивањем из СКЈ, знало се, биће истеран и са Факултета. To се н дссило. Подсшеним рефератом и кроз самоуправљачке механнзме буквално је истеран, заправо бачен на улицу. Тако су ова велнка збивања постала само пројектор преко кога је на светлост дана, као на платну, предочаван и људски лик нашег Саше. Са свим његовим особинама, не само наставника него и научника, јавног посленика, а понајвише приватне личности. У целости, али иарочито онпх димензија његове сложене личности што су га предочавале као необичника. Његови најбољи познаваоци, без изузетка, наглашавају да су га врло мало познавалн. Он је имао неодољиву склоност ка усамљнвању, ограничавању непосредније н свестраннје комуникације са својим познаницима. Нарочито је тежио да сачува до крајности своју приватност, онај свет интиме који иначе сваки људски створ на некн начнн држи на најсклонитијем месту. Зато је тешко успостављао чак и уобичајене односе, није се упуштао у пријатељевање. Чиннло се, чак, да се он стално плашио да he тако, макар и нехотично, бити повређен његов интимни свет, са свим оним што тај свет чпни. Имао је, можда, и неки свежањ психичких инхибиција, оптерећења која се и масовно, па и оних која су ређа, не баш лака и подношљива, особито кад се претварају у „неприкосновени и свежнвотни посед“. Никоме није поверавао своје жпвотне и остале невоље. Штавише, што су те невоље биле веће и озбиљније, он је настојао да их некако смести у најскровитије и најдубље сфере своје личности. Поступао је, изгледа, на најнеподеснији начин, како би рекао свакн експерт. To је управо пут у најтеже невоље, сваке врсте. А био је прсосетљив на сваку реч и сваки гест других, када су се стварно или привндно њега тицали. Зато су они којима је иначе био драг, из пажње и обзирности, можда и превише уважавали такву склонитост, нису потезали расправљање о стварима и „акцијама" које је сам предузимао на јавној сцени. To се показало у највишој мери када је избачен са Факултета. Као свакако солидан правник, он је, несумњиво, не само ocehao већ је могао и стручно процењивати карактер и правни изглед ~свог случаја“. Да није био нечим спречсн, могао је, имао је изобилно врсмена, да све и потанко рашчлани, па да отпочне или настави своју „борбу за право“ (како је join славни Јеринг, у јсдном

617

In memorial!) (С)поменик нашем Саши (стр. 615—621)